TOP 10 SF Igara za PC
Osnov za rangiranje najboljih PC Igara koje zalaze u domen naučne fantastike je svakako uzaludan i pretežak posao, uzimajući sve kriterijume i prezasićenost tržišta PC igrama koje ionako, u najvećem broju slučajeva, imaju nekakav sci fi momenat, a i sam termin naučna fantastika teško da je odvojiv od kompjuterskih igara, tako da mu to dođe najbliža odrednica. Teško je biti objektivan u moru naslova o vanzemaljcima, istrebljivanju istih na različite načine, te odvojiti žito od kukolja u smislu igrivosti ili zahtevnosti. Drugim rečima, bili bi krajnje realni u oceni da su od pojave prvih igara na automatima, legendarnog Feniksa, pa do HALO serijala, naučna fantastika predstavljala genus proximum većine igara ikada napravljenih. Ipak, kako bi smo izbegli ocenjivanje igara po vrstama (FPS, RPG, čak i RTS), bilo bi zanimljivo uvesti jedan kriterijum, koji po mom skromnom mišljenju, može biti presudan za igrača – priču (i svakako, prateću atmosferu). Potrudio sam se, pišući ovaj prikaz, da izbegnem svima dobro poznate naslove, i da izvučem naslove koji su se većini provukli ispod radara. Znači, poštovanje za Bioshock, Stracraft, Doom, Deus Ex, sve je to van konkurencije, ali hipster ne bi bio fat da ne kopa po kontejneru kvazi elitizma. Takođe, izbegavam da pomenem Half-life 2 i Mass Effect serijal, jer su to remek dela van svake konkurencije. Ako uzmemo u obzir da je priča, zaplet, i prateća atmosfera ono što je zanimljivo većini igrača, kojima nije za cilj emotivno pražnjenje upucavanjem hordi space invader-a, lista bi mogla da izgleda ovako:
ALIENS – Colonial Marines
Priča se nastavlja tamo gde se zaustavio drugi deo Kamerunovog blokbastera. Kolonijalni marinci, zapravo, ono što je od njih ostalo, (Hiks, Ripli, devojčica i pola Lens Henriksena) uspevaju da pošalju signal vojsci o tome šta se zbilo, pre nego što utonu u kriogeni san. Vojska ko vojska, ne gleda blagonaklono na činjenicu da im neke tamo Vejland-Jutani korporacije šalju ljudstvo da izgine u vukojebini ni za šta (yeah, right), šalju čitavu armadu brodova da ispitaju šta se zapravo desilo posle termonuklearne eksplozije, i akcija može da počne. Priča je toliko dobra da bi od nje mogla da se napravi odlična HBO serija. Upucavate zenomorfe, rasturate laboratorije i plaćenike kompanije (mali spojler:oni su sve vreme bili u blizini i nadgledali eksperiment), a igru završavate maestralno, zapravo, na planeti gde je završila Ripli u topionici za čelik, i kasnite bukvalno minut kako bi je spasili. Priča nema nikakvih rupa ni wtf momenata, sve se savršeno uklapa, i Kamerun mora da se živ pojeo što nije snimio ovakav nastavak. Ja bih da sam na njegovom mestu.
RED ALERT serijal
Iako se radi o RTS, igače koji baš i ne vole taj žanr, privući će sledeći zaplet: naučnik u godinama posle 2. svetskog Rata, pravi vremensku mašinu, vraća se u dvadesete godine dvadesetog veka i ubija Hitlera. Postavlja se pitanje: šta bise desilo (šta će se desiti) da Hitler nije ni postojao. Imate dve super sile, nekakav NATO konglomerat, i naravno, Sovjete, ko ispunjavaju sve standardne stereotipe o Sovjetima. Kontrola uma, nuklearne eksplozije, specijalne jedinice, i jedinstveni zvuk Teslinog kalema koji Sovjeti koriste za prženje žive sile i ponekog tenka, sve to daje izuzetnu hladnoratovsku atmosferu koju kao da je smišljao Hanter Tompson na meskalinu. Naravno, možete birati kome ćete se carstvu prikloniti i osvajati svet u njihovo ime, pri tom ratovati sa izdajnicima u sopstvenim redovima. Potpuna minimalistička estetika, kao i sjajan voice over čini ovu igru jedinstvenim sci-fi iskustvom. Napomena: preskočiti treći deo, niđe veze s mozgom.
PREY
Nisam siguran kako glasi politički korektan termin, Indijanac, odnosno Native American (na srpskom teško da postoji odgovarajući izraz, „urođeni stanovnik Amerike“ zvuči rogobatno, a lingvisti su slobodni da me isprave) sedi u nekom baru u rezervatu, naručuje piće, i iznenada se dešava invazija vanzemaljaca. Priča ne zvuči obećavajuće, sve dok ne krene da se razvija, a igračka mehanika, atmosfera, i ukupan utisak je takav da ćete pomisliti da su scenario pisali psihijatrijski bolesnici u kreativnom zanosu. Smanjivanje i povećavanje glavnog junaka, prizivanje duha predaka, budženje arsenala vanzemaljskog oružja, sve je to teško prepričati. Najbliža odrednica: Alisa u zemlji čuda u svemiru. Ili gde već, da ne spojlujem.
STAR WARS: KNIGHTS OF THE OLD REPUBLIC ali, drugi deo
Zašto drugi? Čini mi se da je ovo jedini, ali jedini deo celokupno SW franšize, uključujući stripove, akcione figure, filmove, crtaće, knjige, uloške sa krilcima i ostalu robu, koji nema standardnu good vs. bad podelu junaka. Vaš lik, koga kreirate na početku, jeste džedaj koji je „cut of from the force“. Znači, nije dark jedi, nije običan džedaj, već džedaj ateista. Ovakav kafkijanski spin dopunjuje sporedna uloga u liku Treje, Kreje, kako se već zove do kraja, koja je najblaže rečeno ovaploćeni Mefistofeles, i sve vreme potencira na suptilnoj i gotovo nepostojećoj razlici između dobra i zla (više puta izgovara rečenicu „it is your choice, nor good or bad, just choice“). Ako dodamo i najvećeg negativca u svetu igara, pod imenom Darth Nihilus (vrhunsko ime, vrhunska pojava, svojevrsni Doug „Pinhead“ Bradley gejming negativaca), jasna vam je atmosfera beznađa i otuđenja, tako netipična za SW univerzum.
FALLOUT 3
Nema govora da je ceo fallout serijal, svaki zasebno, priča za sebe. Trojka ipak ima neki postapokaliptični, krajnje kretenski kemp šmek, na ivici nečega što je mogao da zamisli Sem Rejmi sa Brusom Kembelom u nekakvoj birtiji, kao nastavak nenormalnog „Drag me to hell“. Detaljni prikaz ove igre imate svuda po netu, ali atmosfera mozgova koji govore, ekperimenata sa halucinogenim drogama, vampririma koji to nisu, rednekova koji vam vade parče mozga iz zabave, ljudi koji su mutirali u drvo, i suptilnih aluzija na H.P. Lavkrafta (Dunwich Building) jeste ono što ovu igru izdvaja iz serijala.
S.T.A.L.K.E.R. prvi deo, i naročito Call of Pripyat
Nema depresije dok je ne oslika mučena duša slovenska. Igra se odvija oko grada Pripyat u Ukrajini, poznatog po jednoj od najvećih katastrofa u istoriji civilizacije. Prostor je podijeljen u tri dela poznatih kao Zatona, Yanov, i sam grad Pripyat. Svaki od njih je veliko igračko područje. Većina Call of Pripyat igre fokusira se na kombinaciju post-apokaliptičnog užasa, kao i taktičkih RPG-akcija, uglavnom se celokupna radnja okreće oko Černobila i zone istoimene nuklearne elektrane. Sem naslova, slabe veze ima sa istoimenim filmom Tarkovskog, a atmosfera se savršeno oslanja na poznato beznađe nama dobro poznatih istočno-evropskih gradova-vukojebina. Što bi rekao Rade Šerbedžija, omiljeni holivudski glumac stereotipnih uloga raznih Rusa, Balkanoida i sličnih, u nekakvom filmu gde grupa američkih tinejdžera zabasa u tipično ukrajinsko-moldavsko blokovsko naselje sa preovlađujućom sivom bojom i divljim deponijama na svakih pet metara, „you are lucky that you came here during the summer, winters can be very depressing here“. Svakako, liči dosta na Srbiju kada bi Dveri dobile izbore dvotrećinskom većinom, i krenuli da prave nuklearne elektrane.
THE DIG
LucasArts SF avantura, slobodno mogu da kažem, jedna od najboljih. Izašla pre više od dvadeset godina. To je bio potpuni hit tada i to je još uvek i danas, pored „Grim Fandango“, igra koja svakako ostaje u sećanju. Nevjerojatna epska priča i gomila nekih nezaboravnih likova. Ova igra je napravljen na vrhuncu Lucas Arts avantura – ne dajte se obeshrabriti starošću igre. Ovo je jedna klasična, vrhunska i nadasve zabavna SF avantura. Ako vam ne smeta 32 bitna grafika, prepustite se uživanju. Ionako živimo u državi koja je jedva osmobitna.
METRO 2033 oba dela
Na ovo ne bih da trošim reči, štaviše, ozbiljno sam razmišljao da li da je stavim u kategoriju remek dela zajedno sa Half Life i Mass Effect. Šta god da napišem, pokvariću doživljaj. Instalirajte i igrajte. Vrhunski doživljaj i savršeno oslikavanje idiotizma ljudske vrste posle nuklearnog rata. Uz punu materijalnu i krivičnu odgovornost tvrdim da igru sa boljom pričom, atmosferom i jump scare momentima nećete naći u skorije vreme. I što bi rekli Šveđani sa Pirate Bay, „if you like the game, buy it and support the developers“. Ovako bi mogao da izgleda „Fallout 4“ da su momci iz Betesde malo više čitali Hegela, jurili đevojke i pili votku, umesto što ih je pola života premlaćivala fudbalska momčad.
ELITE
Ali verzija za legendarni C-64. Imao sam priliku da testiram najnoviju istoimenu inkarnaciju, „Elite:Dangerous“, sve je to savršeno, nema nijednu manu, ali original je ipak original. U originalu imate dve i po crtice koje predstavljaju svemirsku stanicu, tri trougla i jedan paralelopiped koji predstavljaju neprijatelje, i gomile teksta, gde uz usavršavanje engleskog jezika imate priliku da testirate sopstvene preduzetničke sklonosti; da smo tih godina imali opštu političku histeriju oko razvoja preduzetničkog duha, pospešivanja privatne inicijative i premijera koji radi kao da ga uhodi duh Maksa Vebera, svaki igrač koji krene od matične planete Lave i dotera do nivoa „Elite“, mogao bi da konkuriše za bespovratna sredstva kod Fonda za razvoj. Moguće da je Čeda Jovanović obrnuo igricu, ko zna, u svakom slučaju, vektorska grafika, tako revolucionarna u to vreme, pružala vam je, sem unikatnog gejmerskog doživljaja, priliku da sami izmaštate i budete kreativni u kakvom se to univerzumu krećete, što je i poenta svakog medija koji za sebe tvrdi da poseduje nešto originalno i umetničko: izmaštati sam svoj svet. Postoji anegdota, u vremenu kada se igra pojavila, da su kritičari, impresionirani vektorskom grafikom, doslovce rekli da se ni za sto godina ništa slično neće pojaviti. Ili prevedeno na srpski, „prvi put u novijoj istoriji imamo igru koja je nenadmašiva u sledećih sto godina“.
X COM
Pri tom mislim na celokupan serijal, od dalekog UFO i „Terror from the Deep“ do današnjih X COM Enemy Within i X COM 2. Radnja je prosta, vanzemaljci napali planetu nam dragu, vi predstavljate elitni odred koji jedini može da ih zaustavi, i akcija može da počne. Ali kakva akcija. Radi se, naime, o poteznoj strategiji, gde imate svoju bazu, budžite oružje, regrutujete naučnike i inženjere, i najzanimljivije, vojnike. Naravno, vojnici napreduju svako prema svojim afinitetima, imaju sve osobine ljudi, pa se lako može desiti da se uspaniče, padnu u histeriju i ispale rafal na svoje saborce, što može da bude krajnje zanimljivo na jedan morbidan način; naime, pošto vam igra dozvoljava kompletnu karakternu custom varijantu likova, od boje očiju, odeće i kose (naravno u kasnijim verzijama), do imena i porekla, zanimljivo je videti kako pukovnik Rambo Milojković u naletu panike ispucava ceo šaržer u saborca Safeta Šumadinca, dok mu se približava ogroman mozgoliki ljigavi vanzemaljac sličan glavnoj bubi u filmu „Starship Troopers“. Šalu na stranu, odlična atmosfera, odlična i originalna priča, i preporučuje se igranje uz dosta obazrivosti, jer ako Safeta doterate do nivoa potpukovnika, a on vam pogine jer ga taktički niste valjano postavili, trebaće vam dosta nerava i vremena da nekakvog Milutina Traktoristu doterate do nivoa da mu procenat pogodaka bude iznad 30%.
