En duva satt på en gren och funderade på tillvaron
Roy Andersson Filmproduktion AB, 4 1/2 Film, Arte France Cinéma
Režija: 
Roy Andersson
Scenario: 
Roy Andersson
Zemlja proizvodnje: 
Sweden | Germany | Norway | France | Denmark
Jezik: 
Swedish | English
9.0
9

Poslednji film iz trilogije švedskog reditelja Roj Andersona (Roy Andersson) teško je opisati, ali ga je lako doživeti i osetiti. Mali dijamant nadrealnog teatra i kinematografije nosi nagradu Zlatni Lav Venecije iz 2014.godine. Verujte mi na reč, potpuno zasluženo.

Inspiracija za ovo delo Roja Andersona koje je i napisao i režirao, potekla je, kako on sam kaže, od platna Pitera Brojgela “Lovci u snegu” na kojoj jedno malo jato ptica posmatra ljudske aktivnosti. Kamera se stavlja u poziciju nemog posmatrača, kadrovi su dugi i statični, fiksirani u jednoj tački. Dizajn je sličan onom koloritu kakav srećemo kod IKEA radnji, boje su utišane do maksimuma i imamo samo nijanse bež i sive. Protagonisti su naturščici, nema nijednog profesionalnog glumca. Oni nose izbledelu odeću i imaju naglašenu šminku po licu. Prava postavka za priču o smrti, sudnjim danima i kompleksnosti ljudske egzistencije.

Priča, ako se uopšte može naći neko vezivno tkivo, prati dva prodavca zabavnih predmeta (zubi vampira od plastike, smejalica...) koji lutaju od mesta do mesta pokušavajući da prodaju svoju robu ili naplate potraživanja. Veći deo filma prati njih dvojicu, ali oni nisu centralni deo priče. Često se nalaze na sceni, poput statista, negde u uglu i prate neobična događanja kao npr. pojavljivanje Kralja Čarlsa XII koji u svom pohodu od pre tri veka, svraća u bar kako bi se okrepio mineralnom vodom i možda malo pomazio sa mladim barmenom dok u pozadini scene, na ulici, maršira njegova velika vojska i ide da se sukobi na bojnom polju sa Rusima...

Doza bizarnosti Roja Andersona nikada nije sputana zahtevnošću priče. Naprotiv. Njegov čudni i morbidni humor otvara dodatni prostor za eksperimente sa širokim spektrom životnih iskustava. Pravi primer za ovo je mračna scena mašine za masovno uništenje koja služi za razonodu bogatim gledaocima u poluraspadnom stanju. Opet, Anderson i tu inteligentno unosi dozu mistike i neizvesnosti sklapajući detalje u pitanje: “Da li je ovo bio samo san?”

Nema nikakve izvesnosti u ovom, skoro vanzemaljskom delu skandinavske kinematografije, sem u činjenici da je život jedna nerešiva, beskonačna zagonetka.  

Preporuka