Manqana, romelic kvelafers gaaqrobs [2012]
Mašina koja čini da sve nestane je gruzijski dokumentarni film, mlade rediteljke Tinatin Gurchiani. Ona je po celoj Gruziji objavila kasting, u kome se traže mladi glumci, od 15 do 25 godina, za uloge u njenom budućem filmskom ostvarenju. Snimci sa kastinga montirani su uz scene iz života ovih ljudi, kombinujući na taj način njihove priče o sebi i njihovu stvarnost. Učesnici su izabrani tako da predstavljaju različite socijalne i etničke grupe, pa su i njihove priče prilično drugačije. Ovakav pristup predstavlja pokušaj prikaza realnog života mladih ljudi u Gruziji danas. Gurchiani donekle u ovome i uspeva, film je vizuelno snažan, učesnici su snimani u napuštenim zgradama i siromašnim enterijerima, ostaci sovjetske prošlosti su na svakom koraku, pomešani sa ruralnim pejzažima i sveprisutnim blatom. Sa druge strane sivilo koje preovlađuje ostavlja utisak pristrasnosti i nametanja ličnog stava o stanju u Gruziji danas.
Veći problem sa kojim se Manqana suočava je činjenica da su lične sudbine i emotivne drame zloupotrebljene zarad publiciteta, pod izgovorom autentičnosti. Ovo je moguće amortizovati, jer se svaki od likova sam prijavio da učestvuje u filmu. Doduše, većina je želela ulogu u bajci ili akcionom trileru sa Van Damom a dobila je golu banalizaciju svojih snova direktno posred lica. Kako se kraj približava balans se gubi, poslednji glumac nam jasno stavlja do znanja da je ovaj dokumentarac namenjen ušuškanoj festivalskoj publici, kako bi se osećala bolje u sigurnosti sopstvene površnosti. Soundtrack je najsvetlija tačka filma.
