Radionica belgijskog koreografa Wima Vandekeybusa u KC Majdan

Foto: Pieter-Jan De Pue

Stanica Servis za savremeni ples, u saradnji sa festivalom Bitef, ove godine organizuje radionicu čuvenog belgijskog koreografa Wima Vandekeybusa, koja će biti održana 16. i 17. septembra u Kulturnom centru Majdan (Kozjačka 3-5, Beograd). Radionica će tokom oba dana trajati od 10h do 12:30h.

Ova radionica je deo Staničinog obrazovnog programa Puzzle koji se godinama organizuje kao oblik podrške mladim koreografima i plesačima, i to kao besplatni program u koji Stanica ulaže svoja znanja, iskustva, kontakte sa regionalnim i evropskim plesnim scenama. I ovaj put radionica Wima Vandekeybusa je besplatna za sve učesnike, polaznike Puzzle programa i sve druge koji se budu pridružili.

Povodom radionice koju će održati, Wim je izjavio: "Oduvek sam bio fasciniran 'jedinstvenošću' svakog čoveka. Performer sa karakterom upada u oko. Tehnika, trening i talenat su samo dodatak u profesionalnom svetu scenskih umetnosti, ali karakter, svežina, humor i empatija su ono što pravi razliku. Bez obzira na to koliko sati dnevno se inverstiramo u to da postanemo performeri, 'poreklo teatra' kao umetnosti razumevanja ili osećanja onoga što druga osoba doživljava ne može se nikada zaobići; ona je sposobnost razumevanja fizičkog afekta i strasti."

Wim Vandekeybus (1963) je koreograf, plesač, filmski autor i fotograf. U Briselu je osnovao je kompaniju Ultima Vez sredinom 80-tih godina prošlog veka. Njegovi umetnički počeci vezuju se za rad "What the body does not remember" (1987), koji je dobio Bessie nagradu za inovativnost u plesu. Glavni fokus u njegovim radovima je nepomirljivi konflikt između tela i uma, osećanja i intelekta, muškarca i žene, prirode i kulture, čoveka i životinje, grupe i pojedinca, iluzije i realnosti. 

Ovogodišnje izdanje Bitef festivala počeće upravo predstavom Wima Vandekybusa i kompanije Ultima Vez "Tragovi" u Jugoslovenskom dramskom pozorištu 15. septembra. 

Kroz saradnju sa Bitef festivalom, Stanica nastoji da ukaže na važnost saradnje i zajedničkih poduhvata nezavisne scene i javnih institucija i projekata u kulturi, jer je to najbolji način da se poboljšaju uslovi rada i predstavljanja umetnika na našoj umetničkoj, posebno plesnoj sceni, ali i da se unapredi kvalitet umetničke ponude i dostupnost umetnosti različitim grupama. Ova saradnja pokazuje da se rezultati rada jednog aktera u kulturi mogu višestruko iskoristiti za mnogo više korisnika i publike nego kada se radi izolovano. To je i način za promenu lokalne ekologije umetnosti koja treba da se kreće u pravcu društveno odgovornog rada u kulturi.