Počinje filmski festival Slobodna zona

Filmski festival Slobodna zona održaće se od 4. do 9. novembra u bioskopima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Festival će istovremeno u Kombank dvorani, Kulturnom centru Novog Sada i niškom bioskopu Cineplexx otvoriti film Drumski trkač: Entoni Bordejn. Našu recenziju ovog filma možete pročitati ovde - link.

Repertoar filmskog programa ove godine donosi više od 60 filmova igrane i dokumentarne art house produkcije. Autentičan izraz, teme koje su itekako trenutno aktuelne, osvrti na nekadašnja dešavanja i njihov uticaj na sadašnjicu, lična i kolektivna iskustva uslovljena političkim odlukama sadržani su u ovogodišnjim filmovima.

Potreba pojedinca da pronađe svoj izraz i svoj put u nametnutim društvenim okvirima, neophodnost dijaloga, šum između strana koje govore, izbijaće sa bioskopskog platna.

Predstavljamo vam glavne favorite festivala:

Drumski trkač: Entoni Bordejn – Još jednom sa Bordejnom o hrani, ljudima i putovanju. Film o čoveku, koji se pokazao kao jedan od najboljih pisaca o hrani, otvoriće Slobodnu zonu. Lepota ovog dokumentarca je u tome što o Bordejnu govore ljudi koji su ga poznavali i govore o njemu iz srca. Takođe, u filmu je upotrebljena veštačka inteligencija kako bi se rekreirao Bordejnov glas.

Od Joakima Trira stiže igrani film Najgora osoba na svetu kojim reditelj i zaokružuje svoju trilogiju Oslo. Film je moderna drama o potrazi za ljubavlju i smislom u savremenom Oslu i prati četiri godine tridesetogodišnje Džuli koja je na putu samospoznaje. Norveški reditelj vešto akcentuje sve izazove koje sa sobom nosi savremeno društvo, a harizmatična glumačka ekipa mu u tome itekako pomaže. Anders Danijelsen Li se pojavljuje i u ovom filmu, a Renate Rejnsve je za ulogu u ovom filmu nagrađena na Kanskom festivalu za najbolju glumicu.

Najlepši dečak na svetu je dokumentarac o Bjornu Andresenu, kojeg godine 1971. tokom svetske premijere filma Smrt u Veneciji na Filmskom festivalu u Kanu, briljantni italijanski režiser Lučino Viskonti proglašava najlepšim dečakom na svetu. Kada je ovo izgovorio, nije ni pomišljao da će time baciti senku na život mladog glumca Bjorna Andresena, koji tumači ulogu Tađa, a ta senka se nad njim nadvija i sada, 50 godina kasnije. Šta je to bilo iza scene i kako to utiče danas na život odraslog Bjorna Andresena, tema je filma.

Upravo povodom 50 godina od premijere ovog filma, u Jugoslovenskoj kinoteci biće održana retrospektiva filmova Lučina Viskontija.

Igrani film Murina predstaviće se u regionalnoj selekciji Horizonti Balkana. Ovaj tematski provokativan film ovogodišnji je dobinik Zlatne kamere na Festivalu u Kanu. Govori o napetom odnosu šesnaestogodišnje Julije i autoritarnog oca Ante, kada u njihov ostrvski dom stigne stari porodični prijatelj. Našu recenziju ovog filma možete pročitati ovde - link.

Mala mama je ostvarenje Selin Sjame (Portret dame u vatri) za koji kritika kaže da je njen najbolji film. Premijerno je prikazan na ovogodišnjem Berlinalu. Autorka se u filmu sa poetičnom preciznošću osvrće na važan momenat tranzicije iz detinjstva u odraslo doba. Ispituje važnu životnu temu iz odlučno ženske perspektive.

Povratak u Rems dokumentarni je film zasnovan na istoimenoj kultnoj knjizi Didijea Eribona. Ostvarenje je pravo vizuelno zadovoljstvo, a glas Adel Enel priča intimnu i političku priču o francuskoj radničkoj klasi od početka pedesetih godina prošlog veka do danas. Kičma napretka Francuske bila su upravo leđa radnika: deca radnika pedesetih godina prošlog veka vrlo brzo su iz škola bila gurana ka radnim mestima, dok su buržoaska deca lako nastavljala svoje školovanje.

Film svečanog zatvaranja je Spenser koji potpisuje Pablo Larain, autor dobro poznat publici Slobodne zone. Tokom božićnih praznika sa kraljevskom porodicom na imanju Sandringem u Norfolku u Engleskoj, Dajana odlučuje da okonča svoj brak sa princom Čarlsom. Iako postoje glasine o aferama i razvodu, mir za božićne praznike se na kraljičinom imanju podrazumeva. Tu se jede i pije, puca i lovi. Dajana zna pravila igre. Ali ove godine stvari će biti potpuno drugačije. Spenser je film o onome šta se to moglo dogoditi tokom tih nekoliko sudbonosnih dana.

Kao i prošle godine, deo filmskog programa moći će da pogleda publika u celoj Srbiji. Platforma KinoKauch biće domaćin onlajn Slobodne zone od 10. do 20. novembra.

Važna napomena je da filmovi svečanog otvaranja i zatvaranja neće biti dostupni za onlajn prikazivanje.

Pored pomenutih, publika će imati priliku da pogleda još sjajnih ostvarenja iz već poznatih programskih linija: Međunarodna selekcija, Regionalna selekcija – Horizonti Balkana, selekcija 14+, EU – zona promena i Ženska linija.

Kako ekološka pitanja itekako zaokupljuju javnost, prošle godine je ustanovljena Zelena zona, festivalska linija koja se bavi ekologijom i odnosom prema životnoj sredini. I ove godine, u ovoj aktuelnoj liniji festival će ponuditi izbor filmova koji publiku smeštaju u samu prirodu i prikazuju koliko je pojedinac u stanju da učini promene u našem eko sistemu.

Takođe, prošle je godine zasijala i linija Zona bez granica, te veoma zanimljiva filmska ostvarenja i ove godine usidriće se u tu festivalsku luku. Festivalski pobednici, filmovi iz zemalja čija produkcija se retko prikazuje u domaćim bioskopima, čine ovu selekciju, a u okviru nje, beogradska publika imaće priliku da premijerno pogleda domaći dokumentarni film Duga resa umetničke radionice grupe Škart (Dragan Protić), film koji se sa nestrpljenjem očekuje.

Uviđajući da postoji prostor i za najmlađu festivalsku publiku da kroz filmove sazna o mnogim savremenim životnim fenomenima, festival ove godine pored selekcije 14+ uvodi i selekciju 8+. Kako joj i ime kaže, ova linija biće okenuta mlađima, prvenstveno osnovcima.

Kratki filmovi nastali na radionicama dokumentarnog filma Slobodne zone Junior – Naše razlike su naša snaga  i Dokufesta iz Prizrena biće prikazani u okviru programa Future is Here, kao i filmovi Lusi Voker u okviru programa U fokusu.

U Jugoslovenskoj kinoteci biće održane projekcije filmova onlajn platforme KinoKauch.

Programska linija EU – zona promena nastavlja da preispituje i tumači društveno-ekonomske i političke promene u Evropi i njihov uticaj na naše živote, a u fokusu Ženske linije, jedne od omiljenih programskih celina festivala, nalaze se pitanja pravde u slučajevima seksualnog zlostavljanja, odnosi majke i ćerke, identiteska pitanja žene i kako živeti sa traumama nasilja.

U okviru Kompasa Slobodne zone biće održane panel diskusije nakon projekcija filmova u Dvorani Kulturnog centra Beograda. Digitalni propeler, industry program, ponovo će zauzeti svoje mesto u onlajn prostoru, a novina ovogodišnjeg pratećeg programa je i Sonar, novi prostor za preispitivanje dokumentarnog internet sadržaja.

Karte za ovogodišnji festival biće u prodaji od 20. oktobra na blagajnama Dvorane Kulturnog centra Beograda, Doma omladine Beograda, Kombank dvorane, Art bioskopa Kolarac, Jugoslovenske kinoteke, Bioskopa Fontana, bioskopa Cine Grand BIG Rakovica, Kulturnog centra Novog Sada, Niškog kulturnog centra i Cineplexxa Niš.

Ovogodišnji festival su podržali: Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.