Mr. Robot
Gospodin Robot je jedna od onih serija koja s godinama može zaraditi kontroverzan termin ‘kult’. Autor serije Sem Ismail (Sam Esmail) je život hakera, kompjuterskih genija, te pojmove neartikulisanog anarhizma, kilavnog revolucionarnog duha, a onda i razne distopijske vizije sveta odveo na jedan viši nivo.
Tome najviše doprinosi vizuelni minimalizam, tehnike inventivnog kadriranja i zumiranja, filtriranje slike, poslovično kvalitetna gluma, i, za američke standarde, prilično spora režija.
Mračni duh Njujorka retko je ovako dobro prenešen na ekrane u prošlosti. Gospodin Robot nije samo serija koja tera na razmišljanje, već je je izuzetno moćno vizuelno iskustvo.
Priča o Eliotu Aldersonu, mladom kompjuterskom geniju, zaglavljenom u odori inženjera za bezbednost informatičke firme, koji boluje od socijalne fobije i kliničke depresije, kreće prilčno ambiciozno. Vrlo brzo saznajemo njegovu tamnu agendu o uništenju zle korporacije, čije ime njemu i zvuči tako – E Corp., odnosno Evil Corp.
Njegov bes naravno sa sobom nosi traumu iz prošlosti i jasan motiv, odnosno okidač za totalnu destrukciju i uništenje, kako Zle Korporacije, tako i sveta u svom okruženju.
Svestan konsekvenci Alderson okuplja tajno hakersko društvo sa jednim jedinim ciljem: razotkriti planove i zavere, i na taj način uništiti jednom za svagda bankarske lobije i razne mračne organizacije, koje su se urotile i otuđile od običnog radnika i čoveka.
Cela stvar postaje pikantnija kada otkrijemo i prisustvo Eliotovog 'izmišljenog prijatelja', koji ustvari igra ulogu ideološkog vođe celokupnog anarhističkog usuda.
U dve sezone Ismail i ekipa su spakovali mnogo toga. Događaji se često prepliću, likovi se umnožavaju, a radnja komplikuje. Ono što seriji svakako ne fali jesu distopijski duh i pozamašan broj tvistova, što dodatno garantuje zabavu. Međutim, prečesti diskursi, kontinuirano moralisanje i gubljenje fokusa s vremena na vreme, odnosno skretanje sa glavnog toka na paralelne radnje i zavere je nešto od čega boluje i Gospodin Robot. Kada se gledanje razvuče na dve godine, gledaoci često zaborave šta se dešavalo u prvim epizodama. Srećom, ciljna grupa ove serije je temeljno i precizno ciljana, tako da sitni propusti i detalji mogu delovati i neprimetno.
Mr. Robot naravno duguje mnogo toga Softlijevim Hakerima i MekTigovoj Vendeti. U nekoj široj instanci i Ratnim igrama Džona Bedama, ali pre svega jednoj simpatičnoj i malo primećenoj seriji Rubikon, iz koje je Ismail i izvukao lik fenomenalnog Majkla Kristofera.
Uz minuciozan retro šik stajling, posebnu pohvalu zaslužuje korišćenje muzike. Bilo da slušamo Satijeve "Gnossienne", Kraftwerkov "The Hall of Mirrors", Mingusov "Haitian Fight Song", ili u finalu jedne od najlepših epizoda druge sezone serijala "Guiding Light" grupe Television, kreatori serije ni jednog trenutka ne zapostavljaju saundtrek kao moćno sredstvo izražavanja.
Sve preporuke za fanove ovakvih serijala. Gospodin Robot nosi čvrstinu i snagu kakva je preko potrebna današnjem televizijskom programu, i obezbeđuje sebi visoku kotu za doseći budućim projektima sa sličnom tematikom.
