GistroFM: Tražio sam te na moru
Nema sumnje da je poslednja velika pesma koju je Vlada Divljan napisao Samo jednu ljubav imam. Nju voli i staro i mlado, i đaci i ćaci, oni koji vole najlepše na svetu i oni koji samo misle da umeju voleti, oni koji retko lažu, oni koji nikad nisu izgovorili istinu, oni koju su zauzeti i oni šatro zauzeti, oni koji nemaju pojma ko je A.P.Šandorov i oni koji pred njim podižu šešir kada ga sretnu, oni koji vole svu Vladinu muziku i oni koji misle da je Samo jednu ljubav imam jedino što je napisao, oni koji nose bedž sa nazivom te pesme i oni koji ni ne znaju da taj bedž uopšte postoji, oni što ne prodaju sebe za celo ostrvo u Mediteranu i oni koji vas nakon jednog „slatka si“ puštaju sve da im radite, oni što hodaju bosi po mokrim ulicama starog grada i oni koji vežbaju hodanje u štiklama ispred ogledala, oni koji se lože na dobre ljude, na šabane, na pilote, pilotice, jedriličare, mršave, debele, slatkorečive i mutave, oni koji su uvek tu kada su nam potrebni i oni koji baš nikada nisu. To mogu samo velike pesme, a ako je neko imao kofu što zaranja u bunar sa njima, onda je to bio Vlada.
Prošle nedelje smo obeležili celu deceniju bez Vlade Divljana, a u to ime sam u današnjoj Gistro FM epizodi pustio pomenutu pesmu. Verzija koju slušamo je originalna, ona sa Old Stars bendom, jer mi je mnogo prirodnija, organskija i nenašminkanija od one sa Ljetno kino bendom. Naslov emisije sam pozajmio iz jednog stiha iste pesme, jer ionako šta god da sam u životu tražio, ta potraga je uključivala more. More je i jedino mesto na kome sam uvek pronalazio sve šta mi duša ište.
Prvi album nedelje je snimio niški bend Bohemija. Oni su po četvrti put na savršen način spojili kalifornijske harmonije, nebeske aranžmane, Belle & Sebastian melanholiju, umočivši sve to u potpuno originalni zvuk kog nema nijedan bend u ovoj zemlji. Oni znaju da je za promenu neophodan bol, da ne možeš promeniti svet ako prvo ne promeniš sebe i još mali milion toga. Zanemarite pomalo krindž igru reči u naslovu albuma (Odiseja u nemiru), pojačajte ga do daske i pustite da vas još jedno proleće cele obuzme. Ovakvi albumi se retko snimaju bilo gde, a kamoli kod nas.
Veliki Bob Mold se ove godine vraća sa 15. albumom pod svojim imenom i neverovatno je kako neko posle četiri decenije u gitarskoj/pank muzici i dalje ima da kaže toliko toga novog i da to radi na tako svež način. Danas vas čeka i zarazni osmi album Vila Stretona (ne prestajem da ga slušam danima), odličan novi akustični album Džejsona Izbela, povratničko izdanje (nakon dve decenije) bivše devojke Bila Kalahana Idit Frost, ali i umirujući, noćni džez saksofoniste Noe Premingera. Gistro evergreen je remek-delo Ričarda Holija iz 2005, koji je za mene jedan od deset najlepših albuma iz ovog veka. Pored njih danas slušamo i Grupu 220, Dejvida Bouvija, Frenka Sinatru, Vana Morisona, The Lemonheads, Yo La Tengo, The Jayhawks i mnogo toga još.
Bilo da ih tražite ili ne, da tumarate po morima, okeanima, planinama ili prljavim ulicama punim kerova ili pandura (pleonazam?), bilo da ste srećni ili tužni, da su vam sve ovce na broju ili vam fali baš ona jedna, cenim da ćete uživati u novoj muzici koja se pojavila prve nedelje marta.
