Neophodne su greške koje možeš da posmatraš
Ukratko, Marko Poropatić
Nova zbirka poezije Marka Poropatića pod preciznim, kratkim ali sveobuhvatim nazivom Ukratko, prošle godine objavilo je NKC izdavaštvo. Ova četvrta zbirka oličenje je zrelog i mirnijeg pesničkog glasa koji sudeći po brzim, usiljenim i urbanim zbirkama pesama, manjka u savremenoj poeziji. Podeljena u četiri strukturno-ciklusne celine Kiša sitnica, Intimni razgovori, Pogled na vrt, Perutanje neba ova poetska knjiga progovara mirnim tonom, onim pomirujućim i zrelim, o svim životnim pomirenjima, prolaznostima naizgled nebitnih životnih trenutaka kao i o stanju osamljivanja lirskog subjekta u jedinku u velikom dvorištu sveta i života.
U početnim pesmama, autor nas upoznaje sa biografskim podacima koje je podelio sa lirskim subjektom – naizgled sitni i suvoparni podaci koje nalazimo na papiru ali koji su poetski ogrnuti vrlo važni za lično predstavljanje svemu i svima. Pesme u ovom ciklusu jesu priznavanje sebi sve i pristajanje na sebe, bez svedoka. Ukratko, svedenim jezikom ali nimalo lišenim sadržinske i stilske nabijenosti i poetike autora, pesme predstavljaju hronike iz detinjstva i svojevrsno gledanje u retrovizor i priznavanje grešaka i padova:
Slomljen, i bogatiji za jedan ožiljak.
Ceo mali svet staje u ulicu kroz koju sam juče
Prošao. Izašao sam iz nje, ali ne izlazi
Mi iz glave taj pad.
U Intimnim razgovorima, autor piše o svim ljudskim ali opet jako ličnim initmnim trenucima. Obraćanjem drugom licu, skoro vidljivo prisutnom korišćenjem imperativa u drugom licu jednije, autor stvara intimnost između lirskog subjekta, druge osobe ali i čitaoca kao perceptora razgovora. Intimnosti poput razgovora sa druge strane zidova u zgradama kada Svakog dana nesvesno, Uzimamo delove tuđih života, intimnost porodičnih razgovorima u kojima se rečenice zaglavljuju u procepe detinjstva, intimnost monologa sa samim sobom u samoći svog prostora u kome ne treba razmišljati o povratku, intimnost samotnjačkih šetnji do vidikovca ali i intimnog pogleda i doživljaja svega oko sebe prilikom stvaralačkog čina pisanja pesama. Lirski subjekat zna da je Umor sigurna nagrada za trud, te je on smiren, pomirljiv i jedinka koja pre svega mirno posmatra sebe, svet oko sebe kao i njegove unutrašnje deponije, kako glasi naslov jedne pesme u kojoj autor donosi spoznaju da smo nekada loši roditelji deci u nama. Autorov delikatan, kratak i promišljen stav prema životu, lirskom subjektu donosi mirnu sigurnost, pomirljivu prirodu i prihvatanje kao zdravog odnosa prema životu:
Stariji od svog oca kada je ocem
Postao oslobađam sendvič od celofana
I žvaćem odluku da budem zdraviji od svoje
Prošlosti.
Ciklusi Pogled na vrt i Perutanje neba daju nam slike prirode u kojima lirski subjekat prolazi, posmatra, obitava ali i od kojih odlazi. Isprepletane slike prirode prepliću se sa spoznajama i pomirenjima lirskog subjekta. Posmatranjem, stapanjem sa prirodnim tokom stvari, prihvatanjem neizbežnosti, lirski subjekat oprašta sebi i dozvoljava sebi da postane nešto ispravno a to čini upravo kroz pisanje pesama. Pisanje kao pomirenje sa životom jeste nit, koja povezuje sve ove cikluse i predstavlja svojevrsno slavljenje pisanja kao intimnog odnosa autora i papira. Poezija suštinski malo toga objašnjava ali mnogo pokazuje – to zna autor ove zbirke:
Grudve papira spuštam
Na plamen. Kaminu, kao ni poeziji
Ne sme da fali vatra.
Zbirka Ukratko daje dobar primer kako jedan pre svega zreo i miran pesnički glas može kroz pesme doneti spoznaje koje su lišene besa, gorčine i ciničnosti ali i preterane romantizacije i patetike. Poetika ovog autora u ovoj pesničkoj zbirci jeste sagledavanje, promišljanje i hrabrost da one lepe ali i one bolne spoznaje iskaže ukratko rečima kao najboljim sredstvom komunikacije jer kao što i sam autor na kraju zbirke zaključuje Naučili smo da ono što izgovorimo više nije samo naše.
Članak preuzet sa portala Book Hub.
