Wiener-Dog [2016]
Tod Solonc (Todd Solondz) svojim inventivnim dramskim opusom iz godine u godinu dokazuje da je kvalitetna priča i kreativna naracija osnova moćnog medija zvanog film, i da američka nezavisna produkcija i dalje pokazuje znake vitalnosti uprkos zahuhtalnoj superherojsko-stripovsko-bumbumdumdum industrijskoj holivudskoj mašineriji.
Wiener-Dog svakako u sebi nosi i simboliku i metoforu, međutim, ako niste zadrti ljubitelj jeftine zabave, dublje analize vam neće biti potrebne da uživate u sjajnom novom ostvarenju Toda Solonca.
Mali psić jeste centralno parčence mozaika, koji sačinjava nekoliko povezanih priča. Iako, nominalno, film ima altmanovski pristup naraciji, sada već možemo pričati o 'soloncizmu', dramskom obrascu koji sačinjava začine crnog humora, tragedije i izuzetno moćne karakterizacije.
Prosto, Solonc svim svojim likovima dozvoljava da se u okvirima inventivnog scenarija razvijaju i grade. Greta Gervig je izuzetna kao Don Viner (karakter naravno iz Soloncovog prvog hita Welcome to the Dollhouse), veterinar koji spašava psa. Ništa manje impresivni nisu ni Kiran Kalkin, kao sitni džanki i diler, ili Džuli Delpi, kao majka koja mora da objašnjava svom malom sinu zašto su ljudi tako okrutni i bezosećajni prema psima.
A onda na scenu stupaju veterani Deni De Vito i Elen Brnstin, i prave izvrstan dramski krešendo, koji nas vodi u blesavi finale.
Uspešno varirajući između crne komedije i melodrame, Solonc još jednom potvrđuje svoj status ozbiljnog dramaturga i sjajnog psihologa ličnosti, a Wiener-Dog, iako nimalo jednostavan za gledanje, postaje jedan od najinteresantnijih ovogodišnjih filmova.
