Smešna i apsurdna strana apokalipse

SKLOP ČUDNIH AKTIVISTA

Četiri muškarca i jedna žena, glavni junaci romana Životinje u Africi Erlenda Lua, zajedno putuju u Keniju, noseći sa sobom teret ljudske ludosti koja ugrožava svet. Ovi književni junaci, Vidkun zubar, Juakim Sperber gej zoolog, Hektor Grobrek uspešni pisac, montažer filma Takozvani Bob i Lise Levenšold policijskijska forenzičarka i istražiteljka, žive prividno uređene i srećne živote, ali svaki od njih se suočava sa ličnim izazovima koje ne mogu samostalno prevazići. Njihova potreba da napuste život pod staklenim zvonom u Norveškoj dolazi do izražaja, a svaki od njih nosi sa sobom želju da pomogne životinjama.
Roman se bavi etikom prema životinjama, istražujući kako naš način života utiče na preživljavanje drugih vrsta. Kroz proces radikalizacije, ovi likovi smišljaju plan da organizuju događaj koristeći pet ikoničnih afričkih životinja – bivola, lava, leoparda, nosoroga i slona – kako bi skrenuli pažnju na narušenu ravnotežu između biljnog i životinjskog sveta. Njihova odluka da krenu u Afriku kako bi spasili svet od ludila ljudske civilizacije donosi novu dimenziju ovom romanu.
Sodoma, iako neobična tema za norvešku književnost, postaje središnji element romana, a Erlend Lu hrabro istražuje kako ljubav prema životinjama može biti okidač za promene u ponašanju i svesti pojedinaca. Životinje u Africi na taj način postaju književni poduhvat sa dubokom porukom koju autor želi da prenese čitaocima. Ukoliko uspete da prihvatite ovu neobičnu satiru sa bizarnom tematikom koja upućuje na ismevanje mnogobrojnih organizacija koje navodno brinu o zaštiti planete, Životinje u Africi, prvenstveno će vam se kroz romanesknu građu činiti kao izuzetno smešan. Šta je to što može odbiti čitaoca, koji nije navikao na Luovu britku satiru koja iz romana u roman postaje sve više mračnija. Susrećete se sa terminom zoofilija u seksualnom kontekstu. Ovaj pojam označava seksualnu privlačnost prema životinjama. Autor sugeriše da savremeno društvo, naročito u vreme kada kapitalizam nije pronašao adekvatnu zamenu, dovodi do potpunog sloma naše percepcije slobode i puta kojim bi čovečanstvo trebalo da se kreće u budućnosti. Upravo, čitanje u tom ključu će vam pomoći da shvatite parodirani jezik novogovora moderne civilizacije i da mu se istinski nasmejete u svoj njegovoj apsurdnosti.

FAUNA FUCKERS

U vrhuncu prvog dela ovog romana, susrećemo pet izrazito različitih likova, svaki noseći svoj teret krize srednjih godina u jednom od najmodernijih evropskih država. Naši junaci prisustvuju predavanju o etici prema životinjama u Oslu. Ovo predavanje budi iskru u njihovim dušama i zajedno pronalaze novu svrhu života.
Lise je podigla ruku i pitala da li je, sasvim generalno gledano, čisto hipotetički-filozofski, bolje imati odnose sa životinjama nego ih ubijati. Profesor je odgovorio da je daleko bolje. (…) Ali to pitanje nije pogodno za razrešavanje etičkih problema, smatrao je. Mnogo relevantnije pitanje bi bilo: Da li je etički odbranjivo imati odnose sa životinjama? Odgovor na to gotovo će uvek biti ne, rekao je takođe. Gotovo uvek? ispratila ga je Lise. Profesor je rekao da ne može isključiti da je zamisliva situacija u kojoj to životinji ne bi smetalo, posebno u slučaju krupnijih životinja. Drugim rečima, to im u najboljem slučaju ne bi škodilo. Pa ako se pod etičkom odbranjivošću podrazumeva odsustvo bola, pitanje je otvoreno za diskusiju. Ako se pak uzmu u obzir običaji, tradicionalne religijske predstave i posebno integritet i lična vrednost same životinje, retko bi koje ljudsko društvo moglo da prihvati takvo ponašanje. Sve u svemu, zaključio je profesor, njegova je čvrsta preporuka da se treba uzdržavati od aktivnosti koje je Lise nagovestila, osim ako to neće koristiti životinji (…) U svakom slučaju je osetio potrebu da zahvali za postavljeno pitanje. Otvara niz zanimljivih pitanja i razgovora. Okupljeni su aplaudirali i profesor je dobio buket lala. Pojedinici su pošli ka izlazu. Gravitirali su ka Lise. Njeno pitanje načinilo ju je predvodničkom figurom (…) Prosvećivanje naroda je od suštinske važnosti za demokratska društva koja misle da se održe i razviju, kazao je Hektro. Ostali su se složili. Pa jeste li za kafu? pitao je Vidkun.
Odlučuju da osnuju Društvo za skrnavljenje egzotičnih životinja, radikalan poduhvat sa ciljem očuvanja ugroženih životinjskih vrsta u Africi. Lise, bivša detektivka za ubistva, napušta svoj posao i čak svoju trku za predsedničko mesto u Udruženju Samaca, izjavljujući: Svi ti samci. Nisu oni spasli svet ni najmanje. Ali Lise će im pokazati. Ona će otići u Afriku i voditi ljubav sa velikim divljim životinjama.
Pre nekoliko godina bila je aktivna organizacija Fuck for Forest, prisetila se Lise. Njihov poslovni plan bio je da navedu ljude da plate za pristup fotografijama i snimcima sa seksualnim sadržajem u kućnoj režiji i da na taj način doprinesu spasavanju prašume. (…) Životinje vole. U to je Lise bila sigurna. Javnost će shvatiti da oni skrnave da bi sačuvali. Kada bi samo uspeli da to predstave kako treba. Možda bi im trebala pomoć savetnika za komunikacije. Lise je znala da se bivši političari često bave time. Dobri su sa rečima i uspevaju da navedu ljude da promene shvatanja. Ali to košta. U svakom slučaju ne može škoditi da okrene par telefona.
Ostala četvorica književnih junaka su svi muškarci. Vidkun, zubar i otac, suočava se sa živim snovima o pretvaranju u različite životinje i intimnostima sa svojom asistentkinjom. Sperber, gej zoolog zaposlen u Prirodnjačkom muzeju, suočava se sa jutrom nakon raskida sa dečkom i otkriva da je prespavao na poslu među ostacima kostiju mamuta i smotuljcima prljavih kuhinjskih ubrusa. Hektor je ožalošćeni udovac i autor serijala melodramatičnih romana koji meša istorijske elemente i ljubavne priče tako popularne žanrove vodećih izdavačkih kuća. Na kraju, tu je i Takozvani Bob, direktor male filmske producentske kompanije, koji se suočava sa dugovima do grla nakon renoviranja porodične kuće kako bi izgledala moderno i fensi – Dugovi su se uvukli u svaki deo tela. Takozvani Bob je imao dug čak i u uretri.
Međutim, iza ove satirične priče, Erlend Lu uspešno donosi nekoliko dubokih poruka o životu koje čitaocima postavlja na razmišljanje. Kroz reči Lise, koja je vešta u izražavanju svojih misli, roman nas podseća na to kako često uzimamo Zemlju zdravo za gotovo, prihvatajući je kao resurs za naš udoban život. Uživamo u smešnim video klipovima životinja na internetu i prirodnoj lepoti dokumentaraca o prirodi, dok istovremeno bezdušno eksploatišemo životinje i prirodu širom sveta.
Veoma malo njihovih turista dolazilo je iz zemalja u razvoju. Severna i Centralna Evropa bile su najzastupljenije, kao i SAD, Rusija, Kina i nekoliko arapskih zemalja, ukratko zemlje u kojima je neobuzdana potrošnja otupila gen za uzdržljivost.

Ovih pet neobičnih prijatelja prolazi kroz intenzivnu obuku kako bi se pripremili za svoju misiju – osramotiti Veliku petorku: bivola, lava, nosoroga, slona i leoparda. Ove životinje smatraju ključem za buđenje savremenog društva pred neminovnom promenom sveta u klimatskom pogledu i promenom koja će dovesti do preobražaja čovečanstva usled iscrpljenih resursa, zagađenja i odumiranjem mnogih životinjskih vrsta. Kroz humorističan prikaz njihovih avantura, autor postavlja važna pitanja o ekologiji, moralu i našoj odgovornosti prema svetu koji delimo.
Dok putovanje književnih junaka u Keniju obećava velike promene, ono se ne odvija baš onako kako su planirali, što čini ovaj roman još intrigantnijim za čitaoce koji će se suočiti sa iznenađenjima i promišljanjima do samog kraja apsurdne priče.
Kao čitaoci Životinja u Africi, možete očekivati da će vas ovaj roman nasmejati do poslednje stranice, pa je pametno da pre nego što krenete na ovo književno safari putovanje sa autorom, obezbedite oslobađanje svih predrasuda i uranjanje u pažljivo čitanje ove savremene satire koja je i samu norvešku književnost iznenadila.