The Men - New York City [2023]
Ako postoje očigledne konstante u muzici bruklinskog kvarteta The Men, prva je da je svaki njihov album barem dobar, a često i mnogo više, dok bi druga bila da je svaki drugačiji.
The Men, koje čine Mark Perro (vokal, gitara, klavijaura) i Nick Chiericozzi (vokal, gitara) uz Rick Samisa (bubanj) i Kevina Faulknera (bas, laps steel gitara) su kroz svojih devet albuma lagano šetali kroz muzičke žanrove i ere. I to ne samo na način da u svojoj muzici uključe pojedine muzičke elemente karakteristične za neki žanr ili muzički period, već bi oni potpuno uranjali u sve to i stvarali autentično delo, upravo zvučala kao da dolazi sa te muzičke scene ili perioda a opet zadržali bi dovoljno svoj autentičnog zvuka da se itekako može osetiti kontinuitet u njihovom stvaralaštvu koje traje već gotovo deceniju i po.
Od kako je FatHipster krenuo sa radom bend je objavio tri albuma “Devils Music” (2016), “Drift” (2018) i “Mercy” (2020) i sva tri albuma bila su žanrosvski poprilično različita. Njihov ovogodišnji album “New York City” je omaž rodnom gradu i ujedno muzičkoj sceni Njujorka u ranim 70im godinama, kojom su tada vladali bendovi The Stooges, New York Dolls, The Velvet Underground.
Pesma koja otvara album “Hard Livin'” sudar je rock gitara sa klavirom, dok sirova energija pršti na sve strane prizivajući muzičke duhove njujorške CBGB ere i eho zvuka New York Dolls ili The Dictators. Bez prekida muzika klizi u drugu pesmu “Peace of Mind”, žestoki gitarski rif nosi glavnu reč, za povremenim izletima solo gitare.
“Echo” zvuči još sirovije, tvrđe, dok utiskuje punk energiju u blues gitarske rifove, uz ritam sekciju koja neumorno tuče u pozadini. “God Bless the USA” dodaje još ulja na vatru sa nategnutim, besnim pank rockom à la The Ramones.
