Wet Leg - Wet Leg [2022]

Jan 22, 2023

Wet Leg

Domino / 2022

8.9

Britanski duet Wet Leg koji čine Rhian Teasdale (glavni vokal, ritam gitara) i Hester Chambers (solo gitara i prateći vokal) objavile su debi album “Wet Leg” početkom aprila prošle godine. Bend postoji od 2019. godine, čemu je prethodla decenija prijateljstva.

Njih dve su se upoznale na Univerzitetu na ostrvu Wight, gde i žive i gde su obe studirale na muzičkoj akademiji. Inače ostvo Wight nalazi se u kanalu Lamaš na par kilometara od engleske obale. Pre albuma objavile su nekoliko singlova tokom 2021. godine, kojima su privukle prilično pažnje publike.

Stoga je i izlazak njihovog debi aluma pratio pristojan hajp u britanskim medijima. Poznato je da britanski muzički portail i magazine zdušno podržavaju svoje umetnike, što jei sasvim normalna stvar, ali ponekad se desi da umeju da pomalo preteraju sa hvalospevima, te je i ovde postojala sumnja da li je čitav hajp opravdan ili su njih dve samo još jedan prosečan indie bend.

Nakon prvog slušanja ovog albuma imao sam utisak da se radi o dve tinejdžerke, kojima se posrećilo da naprave par simpatičnih pesama i ne puno više od toga. Takvi slučajevi na muzičkoj seni nisu retki, bendovi koji budu sasvim dobri na svom prvencu, steknu nekakvu medijsku pristunost, već sa drugim naprave neku potpunu splačinu koja odgovara trenutno aktuelnim trendovima.

Nakon sumiranja prethodne muzičke godine sa par prijatelja, čijem muzičkom ukusu mogu da verujem, i činjenice da su svi spomenuli ovaj album kao jedan od boljih prošle godine, morao sam da mu dam još malo vremena i ubrzo sam shvatio svoju grešku, I zbog muzike, tako i zbog ubeđenja da su devojke tinejdžerke, dok su u stvarnosti gotovo na granici tridesetih, i bavile su se muzikom godinama pre ovog izdanja

Wet Leg sviraju gitarski pop, ali ne onaj koji vas svojim zašećerenim melodijama hvata odmah na prvo slušanje. Muzika je svakako prijatna i simpatična, ali ima onaj kvalitet koji ja veoma volim kod muzike, da vremenom zvuči sve bolje i bolje. Obično takvi albumi na početku zvuče kao sasvim prosečno muzičko izdanje ali postoji neki osećaj da tu ima nešto više, te ukoliko takvim ostvarenjima date malo više vremena, često dobijete nešto veoma dobro.

Wet Leg veoma vešto grade svoje melodije, koje sa svakim novim slušajem zvuče sve bolje i zanimljivije, polako se uvlačeći pod kožu. Povrh svega imamo i emocionalno nabijene, veoma duhovite, ironične, na momente brutalno cinične stihove Rhian Teasdale, dok je recimo Hester Chambers donosi apstraktno absurdne stihove poput „Convincing“ na kojoj njen vokal preuzima vodeću ulogu.

Eho brit pop muzike 90ih kao i alternativnog roka tog perioda, posebno bendova sa ženskim vokalima poput bendova Elastica, Sleeper ili The Breeders i te kako je prisutan u muzici ovih devojaka, što recimo „Being in Love“ ,„On No“ ili „Piece of Shit“ veoma plastično pokazuju, dok se recimo „Chaise Longue“ može staviti u ravan sa bendovima poput Pulpa i Franz Ferdinanda.

„Anjelica“ odiše atmosferom psihodeličnog popa 60ih. U melanholičnoj „I Don't Wanna Go Out“ provlači se gitarski rif koji je očigledno omaž Davidu Bowie-u. „Wet Dream“ svojom energijom, ritmom i melodijom lako bi mogao postati hit plesnih podijuma. „To Late Now“ donosi savršeni krešendo za kraj albuma, odličnu gitarsku melodijskui liniju koja se provlači u dubini, dok preko nje prže gitare i ritam sekcija.

Wet Leg na svom istoimenom prvencu zvuče kao jedan kompletno formirani stvaralački duo, koji veoma vešto svojim pristupom muzici obogaćuje uticaje stvaralštva bendova i muzičara koji su uticali na njih. Ali ono što je još bitnije, deluje da se njih dve ludo zabavljaju tokom celog albuma i upravo to pozitivnu energiju svojom muzikom uspevaju da prenesu na slušaoca. „Wet Leg“ je savršen debi album, koji ne bi smeo propustiti ni jedan ljubitelj gitarske pop muzike.