Belle & Sebastian i 20 godina savršene pop muzike
6. juna ove godine bilo je tačno 20 godina od kako su Belle & Sebastian objavili svoj prvi album „Tigermilk“. Moj prvi susret sa njima nije bio tada, mada veoma su retki srećnici koji su mogli da ih čuju njihovo prvo izdanje. Iako sam znao za njih, nisam imao prilike ozbiljnije da ih slušam krajem devedesetih. Tada još uvek nije bilo Youtuba, ili nekih sličnih sajtova gde biste mogli da slušate muziku, do muzike se znatno teže dolazilo. Dok sam gledao po prvi put film „High Fidelity“ (inače po istoimenom romanu Nicka Hornbyja), sada jedan od mojih omiljenih fimova, ima jedna scena gde, John Cusack i Todd Louiso, slušaju neku dobru muziku i uživaju u njoj, Todd Louiso (ili njegov lik u filmu napomene da je to novi Belle and Sebastian). Tada na scenu stupa, jedan od najiritantnijih likova na filmu ikad, koga igra jednako iritantni Jack Black, vadi kasetu, baca je i pusta neku muziku, koja je mene u tom trenutku jednako iritirala kao i on sam. Pomislio sam, ako se ovo ne sviđa ovakvom liku, onda ja želim da ga čujem. Loša kritika nekad može da bude najbolja preopruka, zavisi od osobe od koje ta kritika dolazi.
Ova romantična i gotovo filmska priča počinje u Glasgovu, sredinom devedesetih. Underground muzička scena je prilično jaka. Mladi bendovi prate zvuk koji su stvorili The Pastels, The Vaselines, Teenage Fun Club. 1996.godine se formiraju neki fantastični bendovi koji će definitivno postaviti Glasgow na muzičku mapu sveta. Među nima su Camera Obscura, The Delgados, Mogwai i naravno Belle&Sebastian.
U to vreme Stuart Murdock, je već neko vreme patio od sindroma hroničnog umora. Simptomi su prilično ozbiljni i mogu u potpunosti da poremete život osobi koja pati od ovog poremećaja, posebno osobi, koja je navikla da bude veoma aktivna. Murdock je, recimo, par meseci pre pojave prvih simptoma trčao maraton. Klavir, koji je Murdock imao u stanu je bilo jedino što je uspelo da ga izvuče iz kreveta. Svakog dana bi malo vremena proveo, svirajući i komponujući, da bi na kraju počeo da piše i stihove koji bi pratili melodije koje je stvarao. Sam Murdock kaže da je jedino muzika bilo to što mu je dalo snagu i razlog da živi a želja za stvaranjem je bila toliko jaka da je sve više vremena provodio za klavirom. U trenutku kada se njegovo zdravstveno stanje popravilo već je imao napisane i komponovane sve pesme koje su se kasnije našle na albumu „Tigermilk“. Sada je trebalo naći ljude koji će to svirati, a u tom trenutku bend se pored Murdocka sastojao još od njegovog prilatelja Stuarta Davida, koji je svirao bas. Njih obojica kažu da su se tada, u potrazi za članovima benda osećali kao Yul Briner i Steve McQueen u sedam veličanstvenih. Tokom godinu dana uspeo je pronađe nekoliko muzičara koji su želeli da sviraju sa njim, od koji je Richard Colburn(bubnjevi), manje više bio njihov cimer i koji je na probu došao jer mu je dosadilo Murdockovo navaljivanje. Sam kaže da mu Murdockova vizija nije bila baš jasna ali da je muzika zvučala fantastično. Steve Jackson je već bio član benda kome se predviđala lepa budućnost. Murdock je i njega doveo na probu samo činjenicom da je bio veoma dosadan, a da se Jackson, kao veoma pristojan čovek osećao neprijatno da ga odbije. Isobel Cambell, Murdosck je sreo u redu za toalet na novogodišnjoj žurci, u prilično pripitom stanju, pristala je da dođe na probu benda, dok Sarah Martin jednostavno nije više mogla da pronalazi opravdanja zbog čega ne može da dođe na probu i čuje bend. Sve se promenilo prvi put kada je čula Murdockovu muziku.
„Tigermilk“ je snimljen u roku od tri dana, a miksovanje je trajalo još nekih dva dana. Na početku bend je naručio samo 1000 vinilnih primeraka albuma, od kojih su odmah u startu podelili 400.Ostalih 600 kopija su pokušali sami da prodaju, što se pokazalo kao veoma težak posao. Murdock je oblizaio prodavnice ploča, ostavljao tako kopije na prodaju. Po Murdockovim rečima „Tigermilk“ je stajao u izlozima veoma dugo.
Sve ovo nije obeshrabrilo Murdocka. Od samog trenutka on je imao jasnu viziju puta kojim bend treba da ide i svakako je bio svestan kvaliteta koji poseduje album „Tigermilk“, samo je trebalo da to i publika vidi. Kada poslušate album i čujete bogatstvo aranžmana i melodija, svakome ko voli muziku jasno je da pred sobom ima izvanredan album. To je bilo jasno i mnogim ljudima iz muzičke industrije.
Da je Murdock dobro znao šta radi pokazao je izborom izdavačke kuće.Pored veoma unosnih i finansijski odličnih ponuda, odlučio se malu nezavisnu izdavačku kuću Jeepster, koja je jedina prihvatila njihove uslove, koji su podrazumevali apsolutnu kreativnu slobodu. U roku od tri meseca bend je ponovo ušao u studio i u roku od pet dana i tri dana miksovanja završio još jedan, sada već kultni album pop muzike, „If You Feeling Sinister“. Sve posle objavljivanja ovog albuma postaje deo muzičke istorije.
Belle and Sebastian već dvadeset godina stvaraju prelepu pop muziku. Kako sam Murdock kaže, ljudi pišu i stvaraju pop muziku ne zbog drugih ljudi već da bi se oni sami osetili bolje. Njegova inspiracija su scene iz svakodnevnog života normalnih ljudi, koje sreće tokom šetnje gradom ili vožnje autobusom. Ti obični apsekti normalnog života su ono čto njemu najviše nedostaje jer, kako on sam tvrdi, sebe ne smatra normalnom osobom. Verovatno i zato mnogi njihovi tekstovi deluju toliko lično.
Muzika Belle and Sebastian i posle dvadeset godina i devet albuma, i dalje zvuči sveže i neodoljivo kao i na početku njihove karijere. Živeti u vremenu kada Belle and Sebastian stvaraju svoju muziku, imati tu sreću i zadovoljstvo da prisustvujete njihovim koncertima jedinstvena je privilegija za svakog iskrenog ljubitelja muzike. Oni su sebi odavno obezbedili mesto među besmrtnim muzičkim božanstvima.
