Bones and All [2022]

Bones and All
Warner Bros. / 2022
Režija: 
Luca Guadagnino
Scenario: 
David Kajganich, Camille DeAngelis
Zemlja proizvodnje: 
USA / Italija
Jezik: 
engleski
5.2
5

SASVE KOSKE je Gvadanjinov kanibalski ljubić za omladinu. Meh. Prazno, uninvolving, pre svega zbog tankih, skoro iritirajućih likova: igraju ih simpatični glumci, ali to što su mladi i lepuškasti nije dovoljno da im likovi budu prijemčivi.

Kritika naročito hvali ovu melez (?) curicu, Tejlor Rasel, mada ja ne bih rekao da je bogzna kako imala zahtevan posao s tom ulogicom i s time što joj pruža scenario (prema nekakvom omladinskom romančiću). Mislim, u redu je, dobra je, obećava, biće nešto od nje, ali da je ovo nekakva ulogetina godinetine, to nije nikako.

Malo toga zanimljivog desi se u ovom filmu, a i to malo je većinom u prvoj polovini, uglavnom – ništa za legendu ili višestruko gledanje, tumačenje, kamoli uživanje. Ovaj tanak i plitak film je sav u površini, u izgledu, u mudu (mood) koji se da konzumirati smesta, na prvu loptu, i ne traži vraćanje po još.

Nategnuti su i sasvim neuspeli pokušaji da se macolama nabije neka emocija u likove i odnose koji su nesnosno plitki. Recimo, temeljni motiv filma, kanibalizam, niko od likova ama baš nikako ne istražuje niti preispituje: niko ovde ne postavlja temeljno pitanje naše današnje kapitalističke egzistencije: „Ima li iko pravo da živi na tuđi račun? Ali BUKVALNO, da li je u redu drugi da mre da bih ja živeo?!“

I ne samo što ga likovi ne postavljaju, nego to ne čini ni film, koji mrtvoladno to uzima kao datost, kao neki life choice: eto neki vole da ofarbaju kosu u drečavo (kao Šalamej u ovom filmu), neki da nose minđušu u nosu, neki da budu vegetarijanci, a neki, eto, jer ih nešto iznutra tera, da žderu naživo sirovo ljudsko meso i piju toplu krv iz još drhtavih telesa.

Šalamej, čak, ima kao neki kodex da za žrtve bira samce i kretene koji zaslužuju da umru: jedan zato što je bio neljubazan u apoteci (!), drugi zato što je delovao ko gejpeđer, a takav po definiciji nema ni kučeta ni mačeta pa može bezbolno da se izede jer kome će faliti, je li (samo što se u tom slučaju Šalamej zajebe, jer ispadne da je taj lik zapravo imao i ženu i sitno dete kodkuće! a šta ćemo sad?!).

Ako oćete road-trip film o ljudima koji se na različite načine nose sa svojom zavisnošću od ljudske krvi, ali da je, za promenu, dobar, zabavan, dinamičan, lep, i prilično pametan – bolje gledajte/reprizirajte NEAR DARK. OK; nije ni taj film savršen, naročito mu je glavni muški lik nepodnošljivo bled i nikakav, a i kraj u kojem se vampir izleči od svoje posebnosti i postane „normalan“ (dosadan, isti ko i svi drugi) je tupavo konvencionalan, ali mnogo toga u tom filmu je beskrajno vickasto i zabavno i dobro, što se za KOSKE ne može reći, jer na njima malo toga ima da se glođe.

Dobro, biću pošten: iz Ok čorbice Ok glume i Ok situacija izdvajaju se dve scene koje bih nazvao odličnim – a što je još lepše, u ovoj pretežno-dramici, odlične su iz HOROR razloga. U prvoj, Šalamej i meleskinja slučajno noću susretnu nekog vrlo zajebanog i scary-as-fuck kanibala (Stulbarg! Razumevanja puni tatko iz ZOVI ME KAKO SE VIKAM!) a sa njime je, još zabavnije i bolesnije, lik kojega ovaj zove „grupi“ – tip koji nije kanibal po prirodi, ali voli da pogleda… Mada se ništa naročito tu ne desi, scena je pregnantna nagoveštajima gnusne morbidnosti zahvaljujući odličnoj glumi, igrama svetla i senki, i izrazima faca te dvojice bolesnika.