Film "Incendies": Remek-delo Denisa Villeneuvea
Kanadski reditelj i scenarista Denis Villeneuve jedan je od najtraženijih i najaktivnijih filmskih stvaralaca današnjice, a njegov film „Incendies“ je potresna i šokantna drama koja nikoga neće ostaviti ravnodušnim.
Villeneuve je na scenariju radio pet godina, a najviše glavobolje zadavao mu je izbor glumice koja će otelotvoriti glavnu junakinju po imenu Nawal. Na kraju je idealnu osobu pronašao u belgijskoj glumici marokansko-španskog porekla Lubni Azabal, koja je savršeno odigrala ovu ulogu. To je neverovatno dobar film, koji je premijerno prikazan na festivalima u Veneciji i Torontu, osvojio brojne nagrade, i nominovan za Oskara za najbolji film na stranom jeziku (konkurencija je te godine bila žestoka, Oskara je pokupio danski „In a Better World“, a tu su bili i Lanthimosov „Dogtooth“ i Inarrituov „Biutiful“). Na ideju za snimanje filma „Incendies“, Villeneuve je došao još 2004. godine, kada je u Montrealu gledao istoimenu predstavu libansko-kanadskog autora Wajdia Mouawade. Priča ga je odmah fascinirala i bio je svestan da se u njoj krije i filmsko remek-delo.
Nakon što im majka umre i njen testament bude pročitan, brat i sestra, blizanci, Jeanne (Mélissa Désormeaux-Poulin) i Simon (Maxim Gaudette) šokirani su bizarnim poslednjim uputstvima koje im je majka ostavila, kao i načinom na koji ona želi da bude sahranjena. Naime, njihova majka zahteva da bude sahranjena gola, bez kovčega i molitve, licem okrenutim prema zemlji, i bez ikakvog natpisa na nadgrobnoj ploči, a kako kaže, ništa drugo nije ni zaslužila jer istina nije izašla na videlo.
Majka im je ostavila pisma za njihovog brata i oca, koje blizanci nikada nisu upoznali (otac je za blizance odavno bio predstavljen kao pokojni, dok za brata nisu znali da postoji), a sada moraju da ih pronađu i daju im pisma: Jeanne treba da preda ocu, a Simon bratu. Kada to urade, moći će da je sahrane na uobičajen način i da se na nadgrobnoj ploči napiše njeno ime. Simon u početku odbija takvu igru, želi pokopati majku na njemu jedini ispravan način i okončati celu priču, ali Jeanne je zaintrigirana i putuje u Liban da pokuša da pronađe svog oca i brata. Paralelno s putovanjem tokom kojeg blizanci otkrivaju svoju porodičnu istoriju (otkriće mnogo toga u vezi njihove majke i njenog života, te shvatiti da zapravo nisu znali ništa u vezi nje i da je njihov odnos bio prepun tajni), pratimo i priču njihove majke Nawal, odnosno sve ono što se događalo u njenom životu – strašnu, tragičnu, šokantnu i uznemirujuću priču prepunu ratnih strahota, stradanja, gubitaka, tragedija i nezamislivih šokova.
Dakle, prva priča u kojoj pratimo blizance koji odlaze na Bliski istok (neimenovana zemlja, ali čini se da je u pitanju Liban) odvija se u realnom vremenu, dok je Nawalova priča ispričana kroz seriju flešbekova. Otkrivamo komadić po komadić slagalice i na kraju dolazimo do šokantnog otkrića. Ima mnogo stvari zbog kojih će publika biti šokirana, na primer, scena masakra u autobusu jedna je od najuznemirujućih i najbrutalnijih filmskih scena ikada u istoriji filma.
Priča je složena, a ovaj film traje dobrih 130 minuta. Villeneuve je napravio remek-delo (o tome koliko je slojevit i savršeno režiran izlišno je govoriti – pripremite se da budete zadivljeni), a glumci su svoj posao odradili vrhunski. To, međutim, nije iznenađenje jer se radi o prilično iskusnim glumcima, a Gaudette koji igra Simona je već sarađivao sa Villeneuveom na filmu „Polytechnique" (2009). Inače, može se reći da je Villeneuve u poslednjih deset godina i više nego opravdao očekivanja, jer je posle ovog filma nanizao jedan za drugim odlične filmove kao što su „Prisoners" (2013), „Sicario" (2015), „Arrival" (2016), a potom i „Blade Runner 2049" (2017) i „Dune" (2021, 2024). To ga sada definitivno svrstava među najbolje reditelje današnjice, i svaki novi koji snimi biće dočekan sa velikom pažnjom publike.
Film „Incendies" je delo koje gledaoca na kraju ostavlja bez reči. To je samo zato što je ovo izuzetno ozbiljan i moćan film. Ovo je još jedan dokaz da je Denis Villeneuve veliki majstor.
Autor: Marko Jovanović
