Welcome to Wrexham [2022]
Većina ljudi na svetu se zagreje za fudbal, od malih nogu, pre svega igrajući ga, ili gledajući velike igrače i velike utakmice. Za mene lično put je bio potpuno drugačiji. Iako najranije sećanje na fudbalsku utkamicu ide do svetskog prvenstva u Španiji 1982. godine i utakmice Brazil – Škotska. Za razliku od verovatno velike većine ja sam navijao za Škotsku, i to nije imalo nikakve veze sa samom utakmicom koju je Škotska izgubila. Delom prizor njihovih navijača, sa gajdama i kiltovima koji marširaju na putu ka stadionu nausprot brazilskih navijača koji su meni, u tim godinama, delovali kao razularena, varvarska gomila, a još većim delom moje veliko interesovanje za britansku kulturu, što je pak pretpostavljam dolazilo od romana Waltera Scotta, arhajične vizije moćnih vitezova okruglog stola stvorene starim avanturističkim filmovima iz srednjevekovne Engleske.
U kasnijim godinama, moje interesovanje za fudbal uglavnom je dolazilo iz činjenice da ja ovaj sport upravo nastao u Britaniji i da je jedan od bitnih stubova njihove tradicije i ponajviše zajednice. Sasvim pristojno poznavanje engleskog fudbalskog sistema, od onog najvišeg nivoa pa sve do 5 ili 6 lige naravno dolazi od godina igranja video igara, prvo „Championship Manager“ a zatim i „Football Manager“. Obično bih uzeo neki klub iz poslednje lige pa krenuo sa njim na gore, na taj način upoznate sve klubove, gomilu igrača koje klasičnom ljubitelju fudbala uvek prodju ispod radara.
Kada se pre dve godine pojavila vest da su dva veoma poznata holivudska glumca, tačnije jedan je veoma poznat Ryan Raynolds, a drugi, Rob McElhenny je poznat onako, više ljubiteljima tv serija, jer je on jedan od autora i glavnih glumaca u tv serijama „It’s Always Sunny in Philadelphia“ i „Mythic Quest“, kupili petoligaški fudbalski klub u Velikoj Britnaniji, privuklo je pažnju svetske javnosti jedino zbog imena pomenute dvojice, a ne zbog samog tima.
Moram da priznam da sam i sam bio iznenađen izborom. Jasno je da njih dvojica, ma koliko novca imali, nemaju ni blizu da finasiraju klub iz prvih par engleskih liga. Radi se o klubu Wrexham AFC, iz grada Wrexhama u Velsu, ne u Engleskoj.
Ali zašto baš Wrexham AFC, od recimo 48 klubova u četvrtoj i petoj ligi, za koje bi realno imali novca da održavaju?
Svakom ko malo poznaje engleski fudbal, ali onaj po dubini, ne samo premijer ligu, poznato mu je ime Wrexham AFC kao i reputacija tog fudbalskog tima. Kao prvo Wrexham AFC je pored klubova Cardiff, Swansea, i Newport County, jedan od četiri velška kluba, koji se takmiče u profesionalnim ligama engleskog piramidalnog sistema, znači u prvih pet liga. Vels takođe iam svoju fudbalsku ligu ali ona je polu profesionalna. Wrexham AFC je osnovan 1864. godine, i treći je najstariji profesionalni fudbalski klub na svetu. Njihov stadion Racecourse Ground je najstariji internacionalni stadion, na kome se još uvek igraju internacionalne utakmice.
Wrexham AFC je klub sa velikom istorijom, možda ne tako velikom poput nekih premijer ligaša, ali svakako mnogo značajnijom od njegove trenutne pozicije u petoj ligi, najniže u njihovoj istoriji, tokom koje su uglavnom boravili u drugoj ili trećoj ligi. A na gore postavljeno pitanje, zašto baš Wrexham AFC, postalo je malo jasnije kada se pojavila vest i počelo emitovanje dokumentarne serije „Welcome to Wrexham“.
Wrexham AFC, mali klub sa dugom istorijom i pristojnom reputacijom, upravo je najbolji junak za jednu romantičnu fudbalsku priču o proboju i uspehu malog kluba. Da budemo iskreni, sličan takav uspeh već su napravili njihovi zemljaci Swansea, ali o njihovom uspehu nije bilo tv serije, već samo jedan pristojni dokumentarni film.
Ono što „Welcome to Wrexham“ odvaja od mnogih drugih fudbalskih dokumentaraca i dokumentaraca uopšte, je da je veoma zabavan, posebno nekome ko ne preferira dokumentarna ostvarenja. A kako bi moglo drugačije kada na čelu projekta imate Ryana i Roba. Ono što su njih dvojica kao i tim iza ove tv serije uspeli, je da upravo prikažu suštinu i značaj lokalnog fudbalskog kluba za jednu zajednicu. U ovom slučaju gradića od šesdesetak hiljada stanovnika na severoistoku Velsa. Način na koji je klub duboko utkan u živote ljudi iz ovog grada je nešto što se veoma često potencira i podvlači, jer to je manje više jedna od glavnih suština postojanja fudbalskog kluba od samog početka, okupiti članove jedne zajednice. Nešto što je brutalnom komercijalizacijom fudbala davno zaboravljeno ili namerno skrajnuto u slučaju najbogatijih liga i klubova.
„Welcome to Wrexham“ nije samo poisvećen fudbalskom klubu, već upravo samom gradu Wrexhamu i njegovim stanovnicima ali i samom Velsu i velšanima. Kroz epizode imamo prilike, često na duhovit način da saznamo neke činjenice iz istorije grada, koja za jedno tipično velško rudarsko i industrijsko mesto, i nije tako šarena i vesela.
Takođe od početka pratimo i kako je došlo do ove fudbalske avanture, čiji je idejni tvorac Rob McElhenny, kako se on upoznao sa fudbalom kao sportom od strane svog prijatelja i saradnika, glumca i scenariste Humphrey Kerra, koji je između ostalog postao i CEO klub. Zatim, tu je i priča kako je Ryan Raynolds u sve to uvučen, čak imamo i celu epizodu posvećenu „bromansi“ Roba i Ryana.
Ono što takođe čini ovu tv seriju veoma zanimljivom je dinamičnost i spontanost. Snimci utakmica, snimci iz svlačionice, reakcije publike, protagonista, vlasnika, njihovo emocionalno stanje tokom utkamica ili posle, je nešto što ovde nije moglo biti unapred planirano. Ne možete planirati utakmicu u kojoj na poluvremenu gubite 3 – 0, da bi na kraju pobedili sa 6 – 3. To su jedinstveni i retki fudbalski trenuci, a takva je i reakcija navijača ali i vlasnika kluba, koji se kao amerikanci, ili kanađani kojima fudbal nije baš tako poznat sport, upoznaju sa emocionalnim udarom koji fudbal može prirediti navijaču.
Tokom cele tv serije imamo naravno razgovore sa navijačima, stručnim štabom, igračima, pratimo dobre ali teške, lične i profesionalne momente u njihovom privatnom i profesionalnom životu. Pratimo kako se njihovo raspoloženje menja u zavisnosti kako tim igra. Ima tu ljudi koji iz kluba odlaze, a ima i onih koji dolaze. Možemo da osetimo kako se entuzijazam i vera u bolju budućnost polako budi sa boljim igrama kluba. Upoznajemo se sa novijom istorijom kluba, kada su sami građani i navijači jedva iščupali svoj klub iz kandži poganog investitora koga očigledno klub i nije puno zanimao, već je bacio oko na stadion, kao potencijalnu lokaciju za izgradnju. Wrexham AFC je izbegao takvu sudbinu, bankrot i nestajanje, zahvaljujući svojim navijačima, ali ima izvestan broj drugih klubova, sa takođe dugom istorijom koji u poslednjih par decenija nisu preživeli gramzive biznismene.
Za svakog ljubitelja fudbala biće veoma zanimljivo pratiti kako se klub razvija, kako se sami igrači razvijaju, a posebnu draž daju izvrsni snimci sa samih utakmica, kao i oni iz svlačionice u poluvremenu, kada Phil Parkinson urla na igrače. Uvek me je zanimalo šta reći igračima na poluvremenu u nekom teškom trenutku.
Ono što je mene veoma iznenadilo je nivo profesionalizma i kvaliteta uslova u kojima igrači treniraju za jednu petu ligu. Veoma je lepo videti i nivo odanosti i predanosti koji pokazuju stanovnici Wrexhama prema svom lokalnom klubu. Iako je klub peta liga, on je jedini klub koji postoji, i ne zanimaju ih preterano neki „cirkuski“ projekti poput određenih premijer ligaša ili onih iz lige šampiona. Pravi fudbal, iskren i neukaljan je upravo u tim nižim ligama, što ova tv serija u veoma plastično pokazuje.
Verujem da je san mnogih ljudi da budu vlasnici nekog fudbalskog kluba, Ryan i Rob upravo to žive i dokumentuju u ovoj veoma dobroj tv seriji, koju su zašećerili svojom duhovitošću. Veoma je zanimljivo pratiti njihovo upoznavanje sa fudbalom, kao sportom, tradicijom, ljudima iz samog grada, igračima, kao i njihove iskrene reakcije tokom utakmica, jer tako nešto je često nemoguće odglumiti kada se prati fudbal. Zahvaljujući njima Wrexham AFC je postao ime poznato širom sveta, igrači poput Paula Mullina i Ollija Palmera, postali su maltene zvezde veće od mnogih svojih kolega iz viših liga.
„Welcome to Wrexham“ je jedna duhovima, šarmantna, i neodoljiva priča o malom fudbalskom klubu, ljudima kojima je taj klub neraskidivi deo njih samih, zatim priča o dvojici prijatelja koji su iz korena na bolje promenili sudbinu, ne samo jednog fudbalskog kluba, već čitavog grada. Ono čemu se ja lično nadam je da se njih dvojica neće umoriti od fudbala, da neće izneveriti navijače i da ćemo sledećih godina gledati kako Wrexham AFC niže uspehe.
