Film "Hounds of Love" - Napet i uznemirujuć
Priče o serijskim ubicama, sociopatama koje oduzimaju živote ljudima često su tema filmova, kako igranih, tako i dokumentarnih. Istinite priče o čudovištima koja su prvo mučila, a zatim ubijala svoje žrtve, posebno su šokantne, i jednostavno se pitamo šta se dešava u glavama ovih ljudi da počine takva zlodela. Australijski psihološki triler sa elementima socijalne drame „Hounds of Love“, ima dovoljno stvari da nas dovede u ne baš prijatnu situaciju, najviše zbog toga što smo svedoci torture jedne mlade žene, a njen mučitelj nije jedna osoba, već dve – bračni par.
U stvarnom životu, David i Catherine Birnie su bili muž i žena koji su 1986. ubili četiri žene u svojoj kući u Zapadnoj Australiji i pokušali da ubiju petu osobu koja je uspela da pobegne. Nakon što je pobegla iz kuće para, peta žrtva je obavestila policiju, a par je konačno uhapšen i smešten iza rešetaka. David je sebi oduzeo život i pronađen je mrtav u svojoj ćeliji u oktobru 2005. godine. Nikada nije navedeno da je „Hounds of Love“ zasnovan na toj istinitoj priči, ali je teško poverovati da ovaj film nije izvukao neku inspiraciju. Film je prikazan na festivalu u Veneciji, gde je Ashleigh Cummings dobila nagradu za najbolju glumicu u debitantskom filmu. Režiju i scenario potpisuje Ben Young, autor rođen u Australiji, a ovo je njegov dugometražni igrani debi.
Perth sredinom 80-ih godina prošlog veka, Australija. Ograde su možda ofarbane u belo, komšije se možda pozdravljaju na ulici, ali niko ne zna šta se krije iza zatvorenih vrata i kome pripadaju krici koji se čuju zbog loše izolacije. Uskoro ćemo upoznati bračni par koji vreba, otima, muči i ubija mlade žene.
John (Stephen Curry) i Evelyn (Emma Booth) će jednog dana sresti Vicki (Ashleigh Cummings), devojku koja je krenula na zabavu. Nude joj džoint kako bi se tamo bolje provela, ali je neophodno da Vicki uđe u njihov auto, i da zajedno odu do kuće u kojoj živi par. Posle mnogo oklevanja, ona pristaje i to će se pokazati kao najgora odluka u njenom životu. Vicki je zaključana i vezana za krevet, ali to je samo početak. Ona shvata da mora pronaći način da okrene svoje mučitelje jedno protiv drugog, nadajući se da će izaći iz pakla pre nego što bude prekasno. Ali i par se nešto pita, ima dilemu: ubiti Vicki odmah ili malo kasnije? U međuvremenu, ni roditelji ni policija nemaju tragove, čak su uvereni da nije reč o otmici.
Čini se da je Young uradio mnogo istraživanja o serijskim ubicama iz stvarnog života, uključujući Davida i Catherine Birnie, pre snimanja filma. Reditelj zaslužuje pohvale, posebno zbog prilično životnih i detaljnih likova, kao i napetosti i jezive atmosfere. John i Evelyn su uigran tim, ali njihov odnos je daleko od savršenog, jer oboje imaju problema: Evelyn pati zbog oduzete dece i trpi emocionalno zlostavljanje, a John je, van svog bolesnog hobija, potpuno nemoćan, vidimo da ga povremeno i maltretiraju na ulici. Saznajemo i ko je glavni u toj vezi i kako završavaju njihove žrtve: par kidnapuje devojke na kojima se fizički i seksualno iživljava, a potom ih ubija i zakopava u šumi.
John je dominantan partner u toj vezi, ali pitanje je dana kada će Evelyn shvatiti da sa njim zapravo nije dobila ništa osim možda „krova nad glavom i hrane na stolu“, a čak i za to mora da trpi emocionalno zlostavljanje. Kao što je obično u Australiji, izuzetno je vruće, a film je sniman na stvarnim-pravim lokacijama u Perthu. Već iz uvodne scene osećamo kako ovo neće biti prijatno za gledanje: usporena scena u kojoj vidimo odbojkaški teren, gde je gomila mladih devojaka, dok se automobil polako kreće u blizini. Odmah se oseća da će se nešto loše dogoditi.
Konačno, dolazimo do glavne stvari bez koje ovaj film ne bi bio ni približno tako dobar, a to su glumci. Ovo je film koji od glumaca zahteva ono najbolje i maksimalnu posvećenost, a sva tri glavna glumca su na visini zadatka. Stephen Curry koji igra Johna je australijski komičar i glumac koji se pojavio u mnogim televizijskim humorističnim serijama i igranim filmovima, a ovde je briljantan kao bolesnik. Emma Booth je izvanredna kao žena koja je u vezi sa poremećenim muškarcem (što ne znači da ona nije bolesnik), dok je Ashleigh Cummings takođe odlična i jednostavno moramo da navijamo za nju. Sve u svemu, „Hounds of Love“ je dobro osmišljen i napravljen film i vredi ga pogledati. Najbolje bi ga bilo gledati u kasnim satima, posle ponoći.
Autor: Marko Jovanović
