Halo [2022]
Možemo reći da živimo u zlatnom dobu televizije. Ili, pravednije je reći, zlatnom dobu igranog programa na malim kanalima. Takođe, slobodno možemo konstatovati da živimo i u zlatnom dobu naučno fantastičnog žanra na tv kanalima, i to ne bilo kog podžanra sa sci fi tematikom, već onog najboljeg, bar autoru ovih redova, onog koji budućnost čovečanstva traži u dubokom svemiru.
One stare sci fi serije, poput raznih Star Trek-ova, pa „Babylon 5“, „Battlesta Galactica“, posebno ova novija, koje smo gledali u poslednje dve decenije prošlog veka pa i duže, svakako su bile nešto novo i inovativno u tom trenutku, te je to razlog da i do danas neke od njih imaju status kultnih ostvarenja.
Od početka milenijuma svemir je nekako izgubio na popularnosti, pa su krenula naučno fantstična ostvarenja o natrirodnim pojavama, pa zatim vampirima, i zombijima, onda slede razne postapokaliptične i distropijske peripetije. Bilo je tu odličnih tv serija, ali bilo je mnogo više onih generičkih, koje su postojale samo da prate trendove i popunjavaju prostor u tv programu.
Prošle decenije, posebno u drugoj polovini stvar se poptuno promenila. Svemir je ponovo postao popularan, ponajviše zbog oživljavanja „Star Wars“ i „Star Trek“ franšiza, ali recimo i tv serije „Expanse“. Na ponovno cvetanje ovog žanra su velikim delom uticale i mogućnosti za kreiranje izuzetnog vizuelnog doživljaja, koji do kraja prošlog veka je gotovo uvek bio rezervisan za block bustere. Već su „Battlestar Galactica“, svežija verzija i „Firefly“ pokazali da i tv produkcija može proizvesti vizuelno odličan produkt, koji često stoji rame uz rame sa multimilionskim bioskopskim hitovima.
Pored veoma popularnih tv serija iz gore pomenutih franšiza (Star Wars i Star Trek), svoje mesto na malim ekranima našli su i neki drugi univerzumi. Razvoj tv mreža kao i streaming servisa doprineo je da se mnoge od njih grabe za produkcijom tv serija koje su bazirane na recimo popularnim romanima, stripovima ili video igrama. Sa romanima je to prolazilo kako tako, „Expanse“ je recimo veoma dobro odrađena tv serija, ali ostvarenja koje su bazirana na video igrama, često su imala problematičnu budućnost i veoma slab uspeh i popularnost. Za tv seriju „Halo“ iza koje stoje Showtime i Paramount + mreže možemo reći da nikako ne spada u pomenutu kategoriju.
„Halo“ je naravno, inspirisan veoma popularnim univerzumom predstavljenim u video igri istoimenog naziva. I odmah na početku počeli su kometari fanova video igara, kako se tv serija razlikuje u nekim detaljima od predloška. Svi ti komentari su naravno čista glupost. TV serija mora biti drugačija od video igre jer pre svega ima poptuno drugačiju dinamiku.
„Halo“ se odvija u 26 veku i prati brutalni rat između čovečanstva i vanzemaljske civilizacije poznate kao Covenant. Možemo izdvojiti dva glavna narativa koja se povremeno prepliću, mada je naravno u centru svega upravo svet „Halo“ i artifakti koji vode do njega. Glavni narativ prati borbenu jedinicu spartanaca, elitnog odreda ratnika, koji su udarna pesnica čovečansta ili bar onog „civilizovanog“ koji nosi naziv UNSC.
Spartanci su ljudi modifikovani do te mere da su postali savršeno oružje. Predvodi ih Master Chief, John - 117 (Pablo Schreiber). Glavni mozak te operacije je beskrupulozna naučnica Catherine Elizabeth Halsey (Natascha McElhone), za koju ne postoje nikakve granice, posebno ne moralne, na putu ka ostvarivanju njenih planova.
Čovečanstvo nije samo UNSC, imamo i brojne nezavisne planete, kao i oblasti svemira nastanjene onima kojima rigidna vlast UNSC nije odgovarala. Drugi narativ upravo prati likove koji se nalaze na suprotnoj strani od UNSC, među kojima je Kwan Ha (Yerin Ha), veoma mlada ćerka generala Ha, vođe pobunjenika na rudarskoj, pustinjskoj planeti Madrigal. Pobunjenici naravno traže nezavisnost od UNSC i mnogo bolje uslove za veoma težak posao koji rade (rudarenje teške vode, neophodnog sastojka za pokretanje i opstanak čitave ljudske civilizacije). Na samom početku malu rudarsku utvrdu napada jedinica vanzemaljaca, ubiši svekog stanovnika osim mlade Kwan Ha, koja preživi uz pomoć jedinice spartanaca.
UNSC ima planove sa ćerkom vođe pobunjenika, koje, naravno ona ne prihvata. Kwan nakon niza peripetija, dolazi pod staranje Sorena – 066 (Bokeem Woodbine), spartanskog dezertera, sada poznatog svemirskog pirata. Njena namera je da se vrati na rodnu planetu i nastavi sa borbom svog oca.
Prvi narativ, sa spartanicam i pričom vezanom za Johna – 117, je znatno bolje razrađen i završava se bar nekakvim epilogom, koji, naravno ostavlja puno mesta za nastavak. Priča vezana za Kwan Ha ostaje poptuno nedorečena, sa naznakom da bi mnogo toga moglo uslediti u drugoj sezoni, a trebalo bi da je bude jer je, navodno već potvrđena.
Kako je „Halo“ akciona video igra, normalno je bilo očekivati puno akcije i u ovoj tv seriji. Akcije i te kako ima, možda ne u meri u kojoj bi to fanovi video igre želeli, ali je akcionih scena ima sasvim dovoljno, da je više nikako ne bi valjalo. Odlične scene iz „prvog lica“, kako to inače izgleda u igrama, zaista su dobro urađene i daju posebnu draž ,veoma su dinamične, agresivne i izazivaju sličan andrenalinski udar kao i video igre.
Scenaristi su dali dovoljno prostora za uvid u lične sudbine i razvoj priče glavnih protagonista, kao i za upoznavanje sa političkim spletkama i stidljivo otkrivanje mogućih misterija, čija rešenja možemo očekivati u sledećim sezonama. Kako sam sve video igre ovog serijala preskočio, nisam mogao da uporedim razlike, što na kraju nije ni mnogo bitno. „Halo“ tv serija je samo inspirisana video igrom i potpuno je nov proizvod, sa novom pričom u kojoj postoje neki likovi poznati igračima pomenute video igre,ništa više od toga
Ono što bi se još moglo napomenuti kao pozitivan aspekt je podela uloga pre svega Pablo Schreibera, kome uloga hladnog i proračunatog vojnika zaista leži, a posebno oni delovi njegove ličnosti koji počinju da se bude u njemu, kako on, kroz epizode otkriva zaboravljene detalje iz svog detinjstva. Sa druge strane Natascha McElhone u ulozi glavnog negativca, svojom agresivnom racionalnošću , poptunim odsustvom morala, u kombinaciji sa ogromnim egom, zaista stvara lik koji je veoma lako mrzeti.
„Halo“ ima svojih nedostataka. Specijalni efekti su na momente malo slabijeg kvaliteta od onih na koje smo navikli poslednjih godina, ali ništa do te mere strašno da bi to preterano pokvarilo opšti utisak. Sam narativ, na momente nedorečen i sa previše zapleta, svakako ima potencijala, i sve je sad na scenaristima, za koje je već poznato da u veoma kratkom roku mogu upropastiti seriju u potpunosti. Dešavalo se to već mnogo puta.
