Fantastic Beast: Secrets of Dumbledore [2022]
„Fantastic Beast: Secrets of Dumbledore“ je treći deo ovog serijala, koji dolazi iz pera J.K. Rowling, i naravno, smešten je u univerzum koji je Rowling stvorila u romanima o Harry Potteru. Nakon veoma zabavnog i dobrog „Fantastic Beast and Where to Find Them“, usledio je slabiji „Fantastic Beast: Crimes of Grindelwald“. Ja, lično, smatrao sam da su trebali stati kod prvog filma, ali sa jedne strane dosta novca je u pitanju a sa druge publika je i dalje vazda gladna priča iz sveta Harry Pottera, te je trenutno u planu još dva filma iz ovog serijala.
Produkcija „Fantastic Beast: Secrets of Dumbledore“ započela je potezom produkcijske kuće, koji je naišla na snažnu osudu fanova. Naime, Johnny Depp, koji je u drugom nastavku glumio Gellerta Grindewalta, dobio je, potpuno neopravdano otkaz, zbog navodnog nasilnog ponašanja prema svojoj bivšoj supruzi, glumici Amber Heard. U stvari, otkaz Deppu bio je potez iznuđen dominantnom „cancel“ kulturom, tiranijom svakakvih „social justice warriora“, što medija sa takvom agendom, što gomile badavažija koji vise po socijalnim mrežama, jer je već tada bilo više nego jasno da je pomenuta Herd osoba koja bi se mogla opisati frazom „bitch be crazy“, te da Depp nije kriv za ono za šta ga je bivša supruga optuživala. Ako je za neku utehu Deppu, zbog ugovora, igrao ili ne, on je dobio punu platu od 16 miliona dolara.
Elem, ulogu zlog čarobnjaka Grindewalda preuzeo je odlični danski glumac Mads Mikkelsen i naravno, bio fantastičan. Za razliku od Deppa, čiji je karakter, što izgledom, što Deppovim načinom glume, na prvi pogled izgledao kao totalni psihopata, Mikkelsen je to mnogo suptilnije odradio. Mikkelsenov Gridnewald poseduje, elegantno, aristokratsko držanje, te iako prvi utisak nije tako strašan, sama njegova pojava na velikom platnu tera vam žmarce jeze niz kičmu. Veoma je malo glumaca koji tako nešto mogu postići lakoćom kojom to radi Mikkelsen.
Dobar deo glumačke ekipe iz prethodnih delova je tu Eddie Redmayne je Newt Scamander, Callum Turner kao njegov brat Theseus, Dag Fogler kao simpatični „muggle“ Jacob Kowalski, Alison Sudol, kao njegova devojka Queenie Goldsteen, Ezra Miller kao Credence i naravno Jude Law kao Albus Dumbledore. Od novih likova i glumaca tu su pored Mikklesena, Richard Coyle kao Albusov brat Aberforth, i Jessica Williams kao veoma moćna veštica Lally. Jedna od glavnih uloga iz prethodna dva dela Katherine Waterstone u ulozi Tine Goldsteen, romantične partnerke Newta Scamandera, u ovom filmu imala je samo veoma malu epizodnu ulogu na samom kraju.
Ono što je nedostatak „Fantastic Beast: Secrets of Dumbledore“ je jednostavno manjak onog duha, šmeka i atmosfere koje su imali filmovi o Harry Potteru. Prvom filmu toga nije puno manjkalo, ali od drugog je to više nego očigledno, jer jednostavno priča nema one minuciozno uklopljene i isprepletene detalje, koji su se provlačili kroz svih sedam romana o Harry Potteru, pa samim tim i filmove. Narativ koji uglavnom jedva drži vodu, ali je drži, ipak na momente je tanak i pati od izvesnih nelogičnosti, koje padaju u oči samo onim izuzetno zahtevnim gledaocima ili fanovima Harry Pottera.
Te nedostatke ovaj film nadoknađuje odličnim vizuelnim efektima, sasvim pristojnom režijom Davida Yatesa, koja čini da vam filma od gotovo dva i po sata, baš ni za jedan momenat ne deluje dosadno, previše razvučeno ili pak nejasno. Dinamika filma je veoma dobra, nema dijaloga više ili pak scene više, osim one zaista nepotrebne u kojoj Albus Dumbledore u intimnom razgovoru sa Grindewaldom priznaje da je bio zaljubljen u njega, ali i to je valjda još jedan od onih trenutka kada prevrnete očima i nastavite dalje da gledate, jer, na nesreću, polako postajemo oguglali na teror političke korektnosti.
Ljubiteljima Harry Pottera, scene iz Hogwartsa, iako veoma kratke i malobrojne biće prava poslastica, koje koliko toliko umanjuju neostatak scena sa fantastičnim zverima, kojih ima u mnogo manjoj količine nego u prethodna dva dela.
Pitanja vezana za logiku onog što se dešavalo na platnu obično dolazi u trenutku kada izađete iz bioskopa i počenete u glavi da premotavate ono što ste upravo gledali, ali sam film nudi dva i po sata sasvim pristojne, lagane zabave, a to je ponekad upravo ono što vam najviše i treba.
