Hotel Mumbai [2018]
Zastrašujuća, istinita priča. Film „Hotel Mumbai“ je priča o terorističkom napadu na Taj Mahal Palace – luksuzni hotel u Mumbaiju. Kako ne bismo zaboravili taj napad i kako bismo se podsetili na ovaj stravični događaj, pobrinuo se australijski reditelj i scenarista Anthony Maras, kojem je ovo prvi dugometražni igrani film, i to kakav!
U ovoj košmarnoj situaciji uglavnom pratimo sudbine nekoliko ljudi, poput mladog konobara, ali o tome kasnije u tekstu. Reditelj je priču zasnovao na intervjuima sa žrtvama (na osnovu onoga što su ispričali neki preživeli gosti i radnici koji su se tog kobnog dana zatekli u hotelu) i pokušao da dočara napetu atmosferu iznenadnog napada, i u tome je sjajno uspeo. Film je premijerno prikazan na Međunarodnom filmskom festivalu u Torontu, gde je dobio desetominutni aplauz.
Dana 26. novembra 2008, deset naoružanih ljudi stiglo je u Mumbai. Podeljeni u četiri grupe, krenuli su u krvavi pohod na grad. Više od 160 ljudi koji su im se našli na putu platili su životom. Iako je tog dana bilo nekoliko istovremenih terorističkih napada na više lokacija u Mumbaiju, glavni fokus je na napadu na hotel Taj Mahal, verovatno najluksuzniji resort u Indiji i omiljeno sastajalište bogatih ljudi. Ono što je potpuno nerealno je da u gradu od 13 miliona ljudi nije bilo specijalaca, i da se satima i satima moralo čekati da ekipa stigne iz 1400 kilometara udaljenog New Delhija (lokalna policija nije adekvatno obučena ili opremljena da se nosi sa napadom, te su prinuđeni da čekaju pojačanje). A dok su se specijalci vukli prema Mumbaiju, u hotelu su teroristi goste i hotelsko osoblje tamanili kao golubove.
Dev Patel (izuzetan glumac) igra jednog od zaposlenih u hotelu, a upravo on iznenada mora da postane spasilac svojih gostiju. Takođe, vidimo goste, druge radnike koji su odlučili da pobegnu sa lica mesta (ili pokušaju da pobegnu), kao i one koji su odlučili da ostanu, policiju, napadače i porodice zatočenih koje sa strepnjom prate vesti o napadu, mole se i plaču.
S tehničke strane, „Hotel Mumbai“ je dobro urađen film, a strah i napetost su opipljivi svake sekunde. Usred haosa, ranjavanja i krvoprolića, ističu se obični ljudi koji su rizikovali i izgubili živote pokušavajući da spasu svoje goste – po principu hotela „Gost je Bog“, što ćemo i čuti u uvodu od šefa kuhinje. Glumci odlično rade svoj posao, a Patel se posebno ističe jer daje izuzetno srdačnu, vrhunsku izvedbu, igrajući konobara.
Maras je rekao da je hotelsko osoblje stavilo tepsije za pečenje i šerpe u svoje košulje kao zaštitu, i naoružalo se oklagijama i kuhinjskim noževima kako bi pokušalo da zaštiti sebe i goste. Skoro čitava dva sata, gledalac je ostavljen da se bori sa intenzitetom te konfuzije, ne znajući kada i odakle će da proleti metak, te kome će biti suđeno da ga primi. Naoružani napadači bili su obučeni u Pakistanu i, kao što je prikazano u filmu, naređenja su primali preko uređaja za komunikaciju na daljinu, i bili su izmanipulisani lažnim obećanjima. Svakom je obećano bolji život, kao i njihovim porodicama. Samo, kada je to još nekom bilo bolje nakon počinjenog najtežeg zločina?
Kroz film smo svedoci neopisive destrukcije, straha, užasa, preživljavanja i tome kako i na koje sve načine se ljudi odupiru smrti. Ne samo da je film zasnovan takođe na dokumentarcu „Surviving Mumbai“ (2009), već su tvorci dobili i pristup transkriptima originalnih telefonskih razgovora između hotelskog osoblja i spasilačkog tima. Hotelski dizajn je spektakularan, sve tu pršti od luksuza, a snimatelj Nick Remy Matthews intenzivno kruži kamerom oko naoružanih terorista i ljudi koji leže krvavi ili se bore za život. Anthony Maras je odabrao najbolniji način da ispriča ovaj događaj, i to je zaista izuzetan film koji odaje počast ne samo onima koji nisu preživeli, već i onima koji su preživeli, spasli i stavili svoje živote na kocku da bi zaštitili goste.
Autor: Marko Jovanović.
