Station Eleven [2021]
Tema apokalipse ljudske civilizacije, ne samo da postaju veoma popularne od početka novog milenijuma, već sve više deluje da upravo živimo početak kraja sveta koga poznajemo. Razlozi za apokalipsu u raznim literarnim ili filmskim ostvarenjima su razni, od najezde zombija, napada vanzemaljaca, pa do onih realnih, poput udara asteroida, klimatskih promena, ili pandemije smrtonosnog virusa.
Ova poslednja, pandemija, upravo je tema mini tv serije “Station Eleven”, adaptacije veoma dobro prihvaćenog, istoimenog romana kanadske spisateljice Emily St. John Mandel.
Sve počinje na pozorišnoj premijeri Šekspirovog komada “King Lir” kada se u toku predestave na sceni, glavi glumac i velika zvezda Arthur Leander (Gael García Bernal) sruši i premine usled srčanog udara.
U sveopštem haosu koji nastane nakon pomenute predstave, sudbina spoji jednu osobu iz publike Jeevana Chaudharyja (Himesh Pattel) i desetogodišnju glumicu iz te predstave Kirsten (koju kao dete glumi Matilda Lawler, dok kao odraslu osobu Mackenzie Davis). Tokom katastrofičnih događaja te večeri, Kirsten ne uspe da se vrati kući, Jeevan od svoje sestre, doktorke, dobije upozorenje i savet da se zabarikadira u stanu kod svog brata Franka (Nabhaan Rizvan) jer virus koji se širi planetom je mutirao i daleko je opasniji od onoga što se može videti na medijima.
Osim pomenutih likova pratimo i priče Mirandu Caroll (Danielle Deadwyle), bivšu ženu Arthura Leandera, njegovu trenutnu suprugu Elizabeth (Caitlin FitzGeralt), njihovog sina Tylera (Julian Obradors) i najboljeg prijatelja Clarka (David Wilmot). Narativi svih ovih likova su često veoma isprepletani, ponekad neverovatnim spletom okolnosti. Neki od događaja iz prošlosti imaju veliku uticaj na događaje u budućnosti poput grafičke novele “Station Eleven” čiji je autor Miranda.
Kako smo i dalje usred jedne pandemije, možemo pomisliti da nam cela ta priča zvuči već viđeno, ali upravo je daleko od toga. Iako se sama tv serija ne bavi scenama ljudske patnje usled kataklizme, tačnije gotovo da nema scena u kome možemo videti bolesne ljude i sav onaj haos koji takva jedna situacija izaziva. Mi apokalipsu pratimo iz ugla nekoliko glavnih likova, kroz njihov strah, tugu, paniku i užas, bez da smo sami svedoci bilo kakvih strašnih scena, što samo pojačava sveopšti utisak jezovite atmosfere beznađa.
Tokom deset epizoda imamo priliku da pratimo glavne likove kroz nekoliko decenija, štro u prošlosti, što u budućnosti, uz često preplitanje vremenskih perioda kao i sagledavanje istih događaja iz ugla različitih glavnih likova. Kako se bližimo kraju, iz epizode u epizodu dobijaćemo, poput delova slagalice, sve više detalja koji će nam na kraju sklopti čitavu priču.
Dve glavne tačke u vremenu, oko kojih se dominantno prepliće radnja "Station Eleven" su upravo početak pandemije i period od nekoliko meseci nakon u kome pratimo kako se svet gasi a zatim dvadeset godina kasnije polako buđenje sveta, i to kroz doživljaje putujuće umetničke družine pod imenom Traveling Symphony.
Traveling Symphony, tokom godine putuje kroz njima poznata mesta, gde su se okupili preživeli i započeli da kreiraju nove naseobine, i pri tome u svom putujućem pozorištu izvode isključivo dela Šekspira.
Iako sama dela Šekspira nemaju preveliki značaj na samu priču ona su poput nevidljive niti koja povezuje glavne likove, počev od one kobne noći u Čikaškom pozorištu.
Takođe, povremene scene izvođnja Šekspirovih dela u uslovima post apokalipse, koja naravo prati odlična gluma glavnih aktera, daju dodatnu težinu dominantnom tonu serije, kao i nadu da i posle svega umetnost uspeva da preživi.
“Station Eleven” nudi trenutke melodrame, crnog humora, nadrealnih momenata kao i neočekivanih zaokreta. Sa izuzetnom glumom, odlično izgrađenim likovima, jednako dobrom scenografijom, “Station Eleven” ima moć da vas opčini do te mere, da na trenutak zaboravite šta je san, tj tv serija, a šta java.
Ostavlja vas sa strahom i osećajem nemoći pred neminovnim krajem sveta, toliko jakim, da vam treba par trenutaka da se priberete i vratite u stvarnost, samo da bi shvatili da košmarna vizija sveta u “Station Eleven” i nije tako daleko od košmarne budućnosti u koje naše društvo neumoljivo klizi.
