Cloud Nothings - The Shadow I Remeber [2021]

Jan 21, 2022

Cloud Nothings

The Shadow I Remeber

Carpark Records / 2021

8.4

Ako postoji epiteti koje bi, onako na prvu loptu, mogli se staviti pored imena Cloud Nothings to konzistento kvalitetni. Od 2010.godine, dok su prve pesme nastajale u podrumu roditeljske kuće Dylana Baldija, pa sve do prošlogodišnjeg , devetog albuma, ono što spaja sve ove albume, je njihov stabilan i ujednačen kvalitet. Naravno da je tu bilo malih oscilacija, mada je to više stvar afiniteta slušaoca.

“The Shadow I Remember” dolazi nakon dva albuma “Life Is Only One Event” i “The Black Hole Understands” koje je Baldi tokom karantina zbog pandemije, sam komponovao, i snimio u kućnim uslovima, uz pomoć svog kolege iz benda bubnjara Jaysona Gerycza. Ova dva pomenuta albuma su objavljena samo kao bandcamp izdanja, mimo izdavačke kuće Carpark za koju Cloud Nothings objavljuju albume od početka karijere.

“The Shadow I Remember” je ujedno i prvi album snimljen u pravom studiju, sa celim bendom još od albuma “Last Building Burning” iz 2018.godine. Na prošlogodišnjem albumu Cloud Nothings su se vratili saradnji sa Steve Albinijem, i snimali u njegovom studiju Electric Audio. Sa Albinijem su sarađivali na albumu “Attack on Memory” (2012). Ovaj album, “Attack on Memory”, iako treći u karijeri, i drugi je koji je snimljen u pravom studiju, prvi je na kome su se Cloud Nothings pojavili kao ceo bend, kako na snimanju tako i u komponovanju pesama.

Baldi na dva pomenuta albuma iz 2020.godine, bio prilično ograničen tehničkim mogućnostima svog kućnog studija, ali i odsustvom ostalih članova benda. Na “The Shadow I Remember” nije bilo takvih ograničenja i to se da primetiti. Album je bučan, žestok i silovit kako to i očekujemo od Cloud Nothings.

Iako su se Cloud Nothings manje više držali proverene zvučne matrice tokom čitave karijere, ne može se reći da su jednostavno reciklirali svoj zvuk na svakom novom albumu. Tokom prethodne decenije i svih objavljenih albuma, bilo je primetnih promena u generalnoj atmosferi albuma, dinamici kao i u raznim uticajima pod kojima su albumi nastajali.

Nakon veoma žestokog i besnog “Last Building Burning”, “The Shadow I Remember” može delovati kao emotivno i zvučno malo mirniji album. Samo početak albuma i pesma “Olso” kreće laganim klavirom, mirnim vokalom i blažim gitarama, ali ne zadugo. Već na prvom refrenu dolazi do uletanja u čvršće gitarske vode i rafalnu paljbu, na celom albumu na bubnjevima odličnog Gerycza, i veoma žestokog kraja.

Gotovo u svakoj pesmi, naravno negde više, a negde malo manje, zavisi od dinamike i koncepcije pesme, i dalje je opšte prisutan veoma istančan osećaj Baldija za pop melodije. Pesme poput “Only Light”, “Open Rain” i “Am I Something”, su u osnovi pop pesme na pank steroidima, dok je “It's Love”, pravi uragan od minut i dvadeset.

“Nothing Without You” sa pop melodijama provučenim kroz distrozirane gitare i mekanim ženskim vokalom Marcie Stewart (Ohmme) je protiv teža besnom vokalu Baldija, potencijalno najveći hit sa albuma. Ovo je jedna od onih pesama koja vas odmah hvata, što su Cloud Nothings imali na gotovo svakom od svojih albuma.

“The Spirit Of”, “Nara” i “Sound of Alarm” donose gitarski zvuk, koji je karakterističan za ovaj bend i generalno mogle su se naći na svakom od albuma do sada. To ni najmanje ne umanjuje kvalitet ovih pesama, naprotiv, Cloud Nothings imaju, poput recimo Dinosaur Jr. moć da njihove pesme, uvek zvuče jednako zanimljivo, iako godinama ne odstupaju mnogo od prepoznatljive zvučne matrice. “A Longer Moon” i “The Room It Was” donose uticaje gitarske muzike 90ih, kako alternativnog rocka, tako i grungea, veoma čvrste, melodične i dinamične, sa veoma efektnim i eksplozivnim završecima.

“The Shadow I Remember” je komponovan i snimljen pre početka pandemije, pa opet Baldijevi stihovi, možda i naiskreniji do sada, okrenuti preispitivanju sebe i svog mesta u najbližem okruženju i generalno svetu uopšte. Ovo su momenti koje su mnogi iskusili tokom pandemije, kada su konačno dobili puno više vremena koje mogu da posvete samo sebi. Stihovi poput „"Am I older now/Or just another age?," u “Oslo” ili "Does anybody living out there really need me?" u "Am I Something," postavljaju mnogo više pitanja, nego što nude odgovore, ali to nije ni posao muzike, ni benda Cloud Nothings. Njihov zadatak je da postave pitanje, a svako od slušaoca sam mora pronaći odgovor.

“The Shadow I Remember” je još jedno veoma dobro izdanje benda Cloud Nothings, gitarska muzika u svom najboljem obliku, i jedno od pitanja koje ostaje nakon ovog albuma je, koliko još Cloud Nothings imaju energije i inspiracije da stvaraju muziku na ovako visokom nivou.