Svi su u pravu [2011]
Sorentinov izlet u prozno stvaralaštvo je prilično kvalitetno odrađen kroz delo nazvano Svi su u pravu. U ovoj knjizi, paradoksalno više nego li na filmu, Sorentinova fascinacija Felinijem dolazi do svog vrhunca... no, krenimo ispočetka.
Junak knjige, italijanski šlager pevač, Toni Pagoda, likom i delom najviše podseća na glavnog aktera najboljeg Sorentinovog filma La Grande Bellezza Jepa Gambardelu, odnosno samog glumca Tonija Servilja, tako da čitanje ove knjiga gledaocima ovog masterpisa, samom ovom činjenicom biva olakšano. Jednostavno, Toni je Jep, odnosno, Toni je Toni, u malo izmenjenoj ulozi... ali, mimika, kretanje, naracija, reči, citati i mudrosti su prilično vidljivi imaginarnom oku čitaoca.
Obećavajući početak knjige, ubrzo biva narušen Sorentinovom opsesijom italijanskim kriminalnim miljeom... kao i u nekim obećavajućim filmovima, potpuno nepotrebno.
Međutim, srećom po nas, Sorentinov izlet u coming of age biva zaista prijatno iznenađenje. Vragolije mladog Tonija i njegov prijatelja sačinjevaju jači segment ove knjige.
Ono što se takođe izdvaja iz nekih krajnje usiljenih i napaljenih narativnih sekvenci, jesu i susreti sa ljudima koji su našem junaku od esencijalnog značaja. Tu Sorentino briljira, i sva estetika britkih filozofskih dijaloga dolazi do izražaja u svom punom sjaju. Čak, evidentno je da se Sorentino na ovom terenu oseća krajnje slobodno.
Ta narativna sloboda, kao i dramaturška ekspresija, sarkarazam i duhovitost, kulminiraju prilikom Tonijevog emotivnog pucanja i odlaska u Brazil.
Najambiciozniji, poslednji deo knjige predstavlja niz sitnih filozofskih sekvenci, tako blizak filmovima Osam i po i Sladak život.
Krajnji utisak je, iako narušen nekim nepotrebnim, te krajnje loše pozicioniranim kulminacijama, krajnje pozitivan. Sorentino je inteligentan narator, a opet dovoljno zabavan i kreativan, tako da knjiga Svi su u pravu predstavlja obavezno štivo ljubiteljima filma La Grande Bellezza.
