Hladno je. Februar je. Budim se bez alarma. Kuvam kafu. Mleko kojom je posipam grejem duže kad su jutra hladna. Uz prvi gutljaj kafe puštam muziku. U februaru volim da je zimska. Prvo slušam par starih pesama koje mi najviše liče na vreme s mog prozora. Onda se bacim na preslušavanje novih albuma. Duže se zadržavam na onim koje mi pašu tom jutru. U trenutku kada se na mojoj šolji za kafu ukaže dno, već sam preslušao sve šta sam želeo tog jutra. I dan može da počne.
Za današnju Gistro FM epizodu sam birao baš takve - zimske, jutarnje, "toplosobne" pesme uz koje volim da počinjem dane u februaru. Otud toplina na omotu ove epizode, otud naslov. Dani otpočeti uz njih ništa ne obećavaju (ko je video da dan nešto obećava). Umesto toga, početak dana je samo moj. O često mnogo lep.
Danas šaljem poslednji pozdrav Tomu Verlejnu, tako da je ova emisija mogla da počne samo sa jednom pesmom. Tu je novi butleg Boba Dilana, fenomenalan novi album australijskih džez veterana The Necks, novo izdanje Dža Vobla, osvrt na jednu od mojih omiljenih savremenih etiketa Gondwana Records, a društvo nam prave i Wilco, Yo La Tengo, Džon Kejl, Television, Bil Kalahan i mnogi drugi.
Zimska jutra su teška samim tim što su zimska, ali uz određenu muziku možete ih nositi u jednoj ruci. Onda mogu i mirisati, a čak i biti topla.