Filmski klub [2007]
Dejvid Gilmor, kanadski filmski kritičar i prozni pisac, u svojoj biografskoj knjizi Filmski klub, opisuje svoj odnos sa sinom Džesijem, sagledano kroz prizmu jedne prilično bizarne Gilmorove odluke, a to je da svom sinu dopusti prekid školovanja uz obećanje da nedeljno odgledaju barem 3 tri filma različitog žanra, koje sam otac (u ovom slučaju i narator) odabere.
Naravno, gledanje filmova podrazumeva i konstruktivnu diskusiju, koja bi sačinjavala etičke i moralne standarde, a koji bi trebalo u krajnjoj instanci da budu i osnova Džesijevog sazrevanja.
Knjiga prati i zabavnu Džesijevu hip-hop muzičku karijeru, kao i prilično turbulentan odnos sa devojkom... usput, saznajemo i da ni Kanada nije zaštićena 'pošasti' zvane droga, odnosno najdžiberskije od svih – kokaina. Naravno, namerno sam pomalo sarkastičan, jer je ovo jedan od najmršavijih segmenata ove nazovimo slobodno biografske knjige.
A, ima ih više.
Filmski klub jeste emotivno napisano štivo, ali to nije dovoljno da možemo na kraju čitanja zaključiti da nas je Gilmor previše dotakao. Osećaj je prilično praznjikav i nepotpun. Nema pančlajna, nema neke veće katarze, ni nekih većih mudrosti, niti pokušaja istih. Gilmor prilično ravno piše.
Neko bi rekao da se knjiga brzo čita, ali u ovom slučaja, osim naravno prilično kvalitetnog izbora filmova, nemamo se za mnogo šta uhvatiti, tako da mu Filmski klub pre svega dođe kao parametar sineastima koliko su zapravo nagledani, i da li su nešto propustili.
