The Nowhere Inn [2020]

The Nowhere Inn
Topic Studios
Režija: 
Bill Benz
Scenario: 
Carrie Brownstein, St. Vincent
Zemlja proizvodnje: 
USA
Jezik: 
English
6.5
6

Bill Benc (Bill Benz), autor serijala Portlandia, ujedninjuje se sa scenaristkinjom Keri Braunstin (Carrie Brownstein), kako bi stvorili neobičnu apsurdnu fikciju The Nowhere Inn, mokumentarnu storiju o delovima karijere Eni Klark (Annie Clark), poznatije kao St.Vincent.

Benc i Braunstinova su pored Freda Armisena najzaslužniji za uspeh apsurdne serije Portlandia, gde su na neobičan način forsirali džervejsovski humor, ismejavići grad na severozapadu američkog kontinenta.

Tako da je bilo prilično očekivano da će i njihov najnoviji spoj biti sličan pokušaj kreativnog umetničkog izražavanja.

The Nowhere Inn zatiče Eni Klark na introspektivnom putovanju, gde ova autorka pokušava da preispita domete svoje popularnosti, i uticaj njene pojave i muzike na ljude koje ne može da podvede pod pojam fanovi, tako da prve scene opisuju zvezdu koju voze u Rols Rojsu, gde vozač i nema pojma ko je ona ustvari.

Klarkova unajmljuje svoju prijateljicu Keri Braunstin, kako bi dokumentarnim zapisima sa turneje i koncerata u najboljem svetlu prikazala mladu autorku, međutim, ni dokumentarac, a ni film strukturalno i narativno ne nalaze pravi tempo, naročito u prvih pola sata.

Benc pokušava da spoji pop muziku sa poetsko-stilskom porukom, izazivajući pomešana osećanja o značaju i vrednosti Eni Klark i njene umetnosti, pa se tako stvara disbalans između onih koji su upoznati s opusom Klarkove, onima koji nemaju pojma ko je ona i onima koji gledaju film kao vid zabave ili umetnosti, pritom nijedna grupa u celosti ne biva zadovoljena, jer jedno je praviti gegove i šale, a potpuno druga stvar od žive umetnice napraviti umetničku tvorevinu, pa još iskoristiti i Braustinovu, koja je i sama prilično kulturološki zanačajna figura.

Rezultat je film koji servira pomešane emotivne reakcije, a ni jedna nije u potpunosti afirmativna, već dominiraju iritirajuće frekvencije i stvara se osećaj nadmenosti i narcisoidnosti elistističkog sloja umetničkih stvaraoca, nešto što bi svakako valjalo svesti na minimum, bez obzira na značaj persona.