Woodstock 99: Peace Love and Rage [2021]
Da li je Woodstock 99 bio festivalska bomba i erupcija anarhije, ili samo logičan finale krvavog veka i dekade u kojoj je kulminirala finansijska i vojna moć Sjedinjenih Država, pokušava da nam odgonetne dokumentarni film Woodstock 99: Peace Love and Rage, autora Gereta Prajsa (Garret Price).
1969. godina je u istoriji čovečanstva ispisana kao kulminacija hipi-pokreta, a jedan od simbola slobodne ljubavi i ideja dece cveća ovkovečen je kroz festival Woodstock, muzički hepening kroz koji je prodefilovala gomila popularnih bendova i umetničkih stvaraoca onog doba.
Iako je bilo puno organizacionih problema, Woodstock je zahvaljujući dokumentarcu Majkla Vadlija i pričama posetioca i gostiju, tokom godina postao mit i legenda o sinergiji toliko moćnoj da ujedini stotine hiljade ljudi u svrhu promocije viših kulturološlih vrednosti i ideala o slobodi i ljubavi.
Tu iluziju je dobrano već uzdrmao festival Altamont samo nekoliko meseci kasnije te iste godine.
30 godina kasnije muzika nije više tako čedna i zahvaljujući želji MTV-ija da se ideja o političkoj korektnosti prati po cenu kreiranja iluzije o homogenosti mlađih generacija, dolazimo do tihe društvene polarizacije među onima koji vole i poštuju čvršće zvučne osnove, dok na drugoj strani ostaje ona masa ljubitelja pop zvuka, često zbunjena agresijom pojednica iz prve grupe.
Lajnap Woodstock 99 festivala je bio impresivan za ono vreme i malo šta što nije bilo na top listama nije našlo svoje zvučno utočište na projektovanoj promociji ljubavi i dominaciji muzičke industrije, ali je generacija mladih, mahom svetloputih momaka imala potpuno drugačiji vid pojma zabave, i to je nešto što dokumentarac svesno prenebregava u želji da inputira dobar deo krivice na neartikulisanu destruktivnu energiju generacije koja je svoj bes videla u opštoj hipokriziji.
Kulminacija anarhije je, posle prosečne prve večeri, usledila druge večeri, kada su organizatori naređali tri benda, iako ideloški različita, zvučno jednako agresivna i sposobna da blago rečeno razmdraju masu... masu od više desetina hiljada ljudi.
I onda je usledio haos, koji se nakon Limp Bizkita, produžio tokom nastupa RATH i Metalike, a nastavio pravljenjem požara narednog dana tokom nastupa Red Hot Chilli Peppers.
Woodstock 99: Peace Love and Rage prati političku agendu transfera odgovornosti na desničarski orijentisane sastave Limp Bizkit i Kid Rock, pokušavajući da u senku stavi naivnost bendova koji danas imaju respektabilniji status, dok se odgovornost organizatora ionako ne može izbeći, ali i dalje ostaje pitanje da li je iza fijaska postojala neka veća zavera, kako bi se nekim drugim organizacijama otvorio put za nesmetano delovanje.
