Carola Ortiz: Jazz je sloboda, Balkan je strast

Jul 02, 2021

Intervju sa Carolom Ortiz, katalonskom umetnicom i JAZZ muzičarkom, nije plod samo pukog razgovora između nas dvoje. Do njega nas je doveo niz neverovatnih okolnosti, počem od toga da su devedesetih godina njeni roditelji voleli da gledaju filmove Emira Kustirice i slušaju muziku Gorana Bregovića, pa sve do mog odlaska na JAZZ festival u gradu po imenu Castellon.

Carola je na ovom festivalu sa svojim bendom predstavila album „Pecata Beata“, album posvećen ženama, emocijama, iskustvima žena u prošlosti… Veoma kvalitetnu svirku, Carola je upotpunia svojom nadahnutom inspiracijom, a za mene je poseban utisak bio katalonski jezik koji je celom performansu davao jednu drugačiju notu od svega što sam do sada video i čuo. Bio je to kao dijalog planina i mora u nepregledim poljima narandži.

Nakon koncerta sačekao sam članove benda, želeći da im predstavim Nišvill JAZZ festival, i kada sam se predstavio i rekao svoje ime i odakle sam, Carola me je uhvatila za ruku i zapevala pesmu „Niška banja, topla voda“….

Bio je to jedan od nezaboravnih trenutaka u mom životu, ostao sam potpuno zapanjen i ukupan u mestu. Nakon toga malo smo poprićali, a onda još malo više, a deo našeg razgovora pretočen je u ovaj intervju. Iskreno se nadam da ćete i vi jednom imati priliku da upoznate Carolu i čujete uživo njen glas i svirku.

FH: Vaša interpretacija i gluma na sceni vrlo su jaki, je li to nešto što te opisuje kao ženu ili možda u tom utisku ima malo I do katalonskog jezika?

CO: To je kombinacija, to je katalonski jezik, to je poezija, jer je poezija tako snažna i lepa. Ali to je i moja ličnost. Mislim da postoje delovi mene koji su vrlo izražajni od djetinjstva. Htelasam biti više poput muzičke pevačice, ali nisam toliko uživala u tim nastupima, volim složeniju muziku kao što je jazz, pa radim miks, koji možda mogu definisati kao kabare. Dakle, to je definitivno moj instikt, ličnost i želja da to učinim, i to je nešto što dolazi sa zajedno sa tim stvarima.

FH: Kako možeš opisati katalonski jezik nekome ko ga ne razume?

CO: Moćan je, oštar je. Jako je bogat zvukovima. Snažan je poput španskog, ali takođe je i suptilan. Imamo puno reči iz francuskog, i na kraju u poeziji koristimo puno arhaičnih reči, a možda vam to daje taj utisak da je jezik snažan.

FH: Zašto si odlučila pevati na katalonskom?

CO: U jednom trenutku sam shvatila da je to najjači deo mene. Kad pevam na srpskom jeziku, to je toliko moćno, jer je muzika moćna, ali kad ja, Carola Ortiz, ja kao umetnica, kao kompozitorka, kad pevam na katalonskom, to mi je toliko prirodno. Izbegavala sam to mnogo godina, jer mi se činilo previše transparentno, kao da sam gola na sceni, a bilo je i sramežljivosti u meni da to pokažem. Pretpostavljam da sam bila sramežljiva prema sebi i svom identitetu, ali u nekom trenutku došlo je do samoprihvatanja, ljubavi prema sebi i shvatila sam da sam to ja.. A sa katalonskim osećam da sam to stvarno ja.

FH: Koja je razlika između onoga ko si na sceni i tvog ličnog života?

CO: Pa, sramežljiva sam devojka, čak i ako to tako ne izgleda. Interesantno je pitanje, to je poput psihologije umjetnika. Mislim da se definitivno otvaram na sceni, ali želim da publika veruje da je to samo gluma. I van pozornice ne volim to pokazati. Dakle, definitivno je deo mene, ali takođe imam dosta empatije sa pričama iz pesmama, osećam da su me one na neki način obuzele. I to uopšte nije recionalno. Racionalno je kao da želim raditi album o ženama, i želim istraživati ženske pesme na katalonskom. Ali verujem u veze, magiju i sinkronicitet, i to je način na koji mi pesme dolaze i to jednostavno osećam. Kao kad sam ti otpevala Nišku banju, stvarno vjerujem u takve stvari.

FH: O čemu pevaš na albumu?

CO: Pesme na ovom albumu posvećene su ženama. O njihovom iskustvu kroz različite emocije. O ljubavi, o želji, o snažnim ženama, o ženama u emigraciji, jer je u našoj istoriji bilo je puno snažnih, intelektualnih žena koje su morale napustiti zemlju zbog frankizma. Većina intelektualnih žena bile su sa levice ili su bile anarhistice, lezbejke i protjerane su zbog toga iz zemlje. Ovaj album doživljavam kao film, poput kombinacije kratkih priča.

FH: Kako u sadašnjosti vidiš ulogu žena u svetu?

CO: Mislim da je ženska perspektva vrlo potrebna za budućnost. Mnogo smo godina ćutale, izbačene smo iz vrijednosti, a to je vrlo duga istorija. Mislim da žena ima drugačiju perspektivu od muškarca i mislim da je to pitanje ravnoteže, a ne koja je bolja ili gora, mislim da je to prirodno. Prirodi je potrebna ravnoteža i mislim da su žene vrlo jake i potrebne da bi ovaj svet postao bolji. To je priroda, nije faminisam.

FH: Pevaš o ženama koje su morale pobeći od frankizma, a kakva je danas situacija u Kataloniji, je li bolja?

CO: Da, puno je bolje. Takođe zato što žene više ne ćute, glasno razgovaramo o svojim problemima, govorimo ono što mislimo. Ali nije samo u Kataloniji, mislim da je to globalna stvar, poput pokreta "i ja". Pre dve godine imala sam vrlo agresivnu i neugodnu situaciju sa poznatim jazz muzičarem na jam sessionu u New Yorku, a nakon što sam napisala status na Facebooku, puno me žena i muškaraca podržalo i počele su pričati o svojim problemima u svetu jazz-a, sa kolegama, sa nastavnicima, na akademiji, u muzičkim školama, i to me iznenadilo. Postoji problem i mi ga moramo rešiti. Ali mislim da su se stvari promenile u posljednjih nekoliko godina. Jazz je bio muška stvar, ali mislim da je sada bolje.

FH: U poslednjih nekoliko meseci, mi u Srbiji imamo sličnu situaciju u filmskoj industriji …

CO: Želim reći da zaista podstičem žene na kreativnost, na slobodno izražavanje. Želim poslati malu poruku ženama u Srbiji: teško je, ali ne sumnjajte u sebe, sada je naše vreme i moramo naglas reći ono šta mislimo i osećamo i pokušati promijeniti stvari. Ono što radimo, činimo za sebe, ali i za svoje sestre i braću, za društvo.

FH: Hvala na tim rečima, pričajmo malo o balkanskoj muzici. Kad kažem Balkan, koja je prva emocija koju osetiš?

CO: Osećam strast. Balkanska muzika mi je tako radosna. Ona me pokreće, tera me da želim plesati. Sada je pokazujem svojim studentima. Isprčaću ti jednu zanimljivu priču. Pre par godina uradila sam DNK test i otkrila sam da deo mog DNK potiče sa Balkana. i bila sam jako radosna zbog toga. Ta muzika, ta emocija mi je stvarno u krvi i osećam je prirodno.

FH: Kako si se zainteresovala za balkansku muziku?

CO: Mislim da je to bilo kroz Kusturičine filmove, a onda su moji roditelji kupili CD Gorana Bregovića "Muzika za svadbe i sahrane". Tada sam bila dete. Moja majka sluša vrlo kvalitetnu muziku i usadila mi je tu želju za istraživanjem drugačijih stilova. Kasnije sam upoznala devojku iz Izraela koja je pevala u bendu i tako sam se počeka družiti i raditi s njima. Tri člana benda zapravo su bila iz Srbije, a mi smo u repertoaru imalo nekoliko srpskih pesama. Radili smo i na nekim srpskim venčanjima u Španiji, pa su me na jednom venčanju prozvali Carola Ortić, što je bilo zabavno. Na kraju, mislim da je vrlo važno da mladi u školama uče o različitoj muzici, o ritmovima i melodijama sa Balkana.

FH: I za kraj, kaži mi šta za tebe znači biti jazz muzičarka?

CO: Za mene biti jazz muzičarka znači da je pristup muzici mešavina slobode, složenosti, intelektualnosti. Na primer, na ovom albumu postoji jedna narodna pesma. Uzela sam tu pesmu i promenila ritam, takt, stavila sam neke melodije tu i tamo, a zatim uradila improvizaciju te pesme. Za mene je to jazz. To nije jednostavna stvar. To je složen način izražavanja, sa puno slobode.