Intervju sa Carolom Ortiz, katalonskom umetnicom i JAZZ muzičarkom, nije plod samo pukog razgovora između nas dvoje. Do njega nas je doveo niz neverovatnih okolnosti, počem od toga da su devedesetih godina njeni roditelji voleli da gledaju filmove Emira Kustirice i slušaju muziku Gorana Bregovića, pa sve do mog odlaska na JAZZ festival u gradu po imenu Castellon.

Carola je na ovom festivalu sa svojim bendom predstavila album „Pecata Beata“, album posvećen ženama, emocijama, iskustvima žena u prošlosti… Veoma kvalitetnu svirku, Carola je upotpunia svojom nadahnutom inspiracijom, a za mene je poseban utisak bio katalonski jezik koji je celom performansu davao jednu drugačiju notu od svega što sam do sada video i čuo. Bio je to kao dijalog planina i mora u nepregledim poljima narandži.

Nakon koncerta sačekao sam članove benda, želeći da im predstavim Nišvill JAZZ festival, i kada sam se predstavio i rekao svoje ime i odakle sam, Carola me je uhvatila za ruku i zapevala pesmu „Niška banja, topla voda“….

Bio je to jedan od nezaboravnih trenutaka u mom životu, ostao sam potpuno zapanjen i ukupan u mestu. Nakon toga malo smo poprićali, a onda još malo više, a deo našeg razgovora pretočen je u ovaj intervju. Iskreno se nadam da ćete i vi jednom imati priliku da upoznate Carolu i čujete uživo njen glas i svirku.

Preporuka

share