The Fire Within [1963]
Lui Mal (Louis Malle) je oduvek smatran odmetnikom iz kruga francuskog nouvelle vague pokreta. Autor jakog izraza, ali ne toliko različitog od svojih starijih sunarodnika i kolega, Mal je nekako sporo gradio stil, pod patronatom i kao proteže Kustoa i Bresona.
The Fire Within je bez sumnje jedan od njegovih najboljih filmova, ali, nastao u vreme filmova sa sličnom tematikom, ostao je nekako vremenom skrajnut, te je tek naknadno svrstan među mala remek-dela sedme umetnosti. Inače, film je u svojoj osnovi dramaturška matrica knjige Skota Ficdžeralda Babylon Revisited.
Priča o institucionalizovanom alkoholičaru promaljala se pre Malovog filma samo godinu dana ranije u Edvardsovom Days of Wine and Roses, a mnogo uspešnije u Vajderovom lendmarku The Lost Weekend, dekadu i po ranije. Valja podsetiti i da je kritiku iste te 63e fascinirao neorealista Felini masterpisom Eight and a Half, filmom koji je umetnika pogođenog blagim nervnim slomom i krizom srednjih godina smestio u banjsko lečilište.
Sve te činjenice radile su protiv Malovog filma. Međutim, The Fire Within je uistinu odličan film. Stilski, narativno, a naročito neposrednom i iskrenom glumom, ovaj film spada u skrivena mala remek-dela francuskog filma. Moris Rone dominira svojom pojavom. Njegove facijalne ekspresije, mimika i gestikulacije jednostavno vas teraju da živite i saosećate sa njegovim unutrašnjim bolom, sa njegovom nemoći, sa njegovom zavišću koja ga prosto razdire. Retko upečatilj performans. Uloga koju je Mal savršeno preneo na celuloid. Dramaturški, sam suicid nam je serviran u stilu „puške iz prvog kadra“, međutim, to ni na koji način ne remeti put od 24 časova, koji nas vodi u katarzični finale.
The Fire Witin ostaje zapamćen kao jedna od najupečatljivijih studija o čoveku viktmizovanom sopstvenom izolacijom, i kao takav zaslužuje visoku preporuku.
