Cuties / Mignonnes [2020]
Evo filma čija autorka na hrabar i odvažan, gotovo bezobrazan način, zalazi na teren širokog spektra kontroverzi i osuda, kako od svoje verske zajednice, tako i od koloritnog dijapazona društvenih dušebrižnika i kvazimoralnih gromada.
Autorka je Maimuna Dukure (Maïmouna Doucouré), a film ima sladak naziv Cuties ili na francuskom Mignonnes.
Nisam naišao na primer filma čija ocena toliko značajno eksponencijalno pada na eminentnim filmskim portalima, a čiji su kvalitet i poruka toliko daleko od vrednosnog suda šire javnosti, da se čovek često zapita zašto javnost tako učestalo skreće pogled sa stvari koje nas okružuju?
Da li zbog straha, akutnog nedostatka empatije ili zbog neutažive želje da se činjenice non-stop guraju pod tepih, sve do trenutka kada bube ispod stola ne postanu slon u sobi.
Dukure nema problem s realnošću. Ona oseća puls francuskih pregrađa, gde načičkane rastu generacije dečurlije, kojima je praktično na tanjiru zvanom internet dostupno sve odmah, sada i mahom besplatno.
Imajući to u vidu ne bi trebalo da nas čudi želja da deca oponašaju svoje idole, emuliraju njihovo ponašanje, upijaju njihove vrednosne sisteme i etičke principe, do mere da postaju njihove kopije, neprepoznatljive sopstvenim starateljima i vaspitačima.
Ova francuska coming-of-age drama je sve, samo ne naivna priča o devojčicama, koje se udružuju, kako bi učestvovale i pobedile na lokalnom, plesnom takmičenju.
Ne, ovo je neprijatna priča o odrastanju u predgrađu, koje nije izašlo iz rasnih i verskih stereotipa, iz kojih ni same tradicijom razbijene porodice iz afričkih temalja ne uspevaju da se iskobeljaju, uprkos ili zahvaljujući liberalnim zakonima progresivne evropske zemlje, a sveukupan, devastirajući uticaj na mlade devojčice je onaj aspekt na kojem ne samo da insistira Dukureova, već poentira na veličanstven i graciozan način, onako kako to rade majstori zanata - vešto, bezobrazno, britko, efektno i memorabilno.
