Fleet Foxes - Shore [2020]

Oct 19, 2020

Fleet Foxes

Shore

Anti- / 2020

9.7

Ne volim preterano iznenađenja bilo koje vrste, jer iz životnog iskustva znam da pridev koji stoji uz tu reč, ponajčešće je neprijatno. Čini mi se da su ove godine mnogi od nas imali sijaset neprijatnih iznanđenja, više nego obično, i da nas još dosta toga čeka, dok se stvari vrate na stari kolosek, ako se ikada vrate.

Zato je potpuno nenajavaljen izlazak četvrtog albuma „Shore“ benda Fleet Foxes, 22. septembra, tačno na jesenju ravnodnevnicu, itekako potrebno prijatno iznenađenje. Album prati film kratki film koji generalno predstvalja vizulenu podlogu za muziku sa predivnim prizorima prirode, još jedna potrebna slika u ovim čudnim vremenima.

Robin Pecknold je počeo sa radom na ovom albumu odmah nakon kraja turneje 2017.godine koja je pratila odličan ali za slušanje, veoma zahtevan treći album „Crack-Up“. Tokom prethodne tri godine Pecknold je na albumu radio u svom domu u Njujorku, zatim u Portugalu, rane demo snimke odneo je u studio Aarona Dessnera (The National) gde je završen veliki deo aranžmana, a zatim su usledila dodatna snimnja u studijima u Parizu i Los Anđelesu.

Dok je sa muzikom teklo sve kako treba, Pecknold priznaje da su mu stihovi stvarali toliko problema, da je gotovo odustao od albuma. A onda se desilo sve ovo što nas proganja od proleća. Vožnja automobilom kroz, zbog karantina opustele severne, ruralne krajeve države Njujork dala je novu inspiraciju Pecknoldu koji je u nekoliko studijskih sesija tokom proleća i leta priveo snimanje albuma do kraja.

Novonastala situacija je učinila da na ovom albumu, bar ne u njegovom snimanju, ne učestvuje ni jedan od članova stalne postave Fleet Foxes, ali Pecknold navodi da je u planu još devet novih pesama, koji bi pratili petnaest pesama sa ovog albuma, čim se bude ukazala prilika za ponovno okupljanje benda. Pecknold je ionako, i na prethodnim albumimama bio glavna kreativna figura benda. Gotovo sve vokalne harmonije i instumenatalni aranžmani i na prethodnim albumima bili su njegovo delo, ili bar snimani pod njegovom kreativnom kontrolom.

Postoje albumi i pesme koje vas veoma brzo oduvaju svojom sirovom energijom i snagom, nešto poput ljubavi na prvi pogled, pa vas kasnije, ako je umetnik dovoljno vešt i talentovan, hvataju nekim drugim kvalitetima i detaljima, koje niste odmah niste primetili i ne dozvoljavaju da vam ona početna opčinjenost splasne tokom vremena. A postoje i oni albumi koje vam se prikradaju polako, detalj po detalj, svakim novim slušanjem po malo, tako da gotovo i ne primetite kada ste postali potpuno opčinjeni onim što slušate. Upravo je to slušaj sa albumom „Shore“.

Slušanje albuma „Shore“ slikovito možem upoprediti sa posmatranjem nekog predivnog pejzaža nedirnute prirode. I to ne puko posmatranje fotografije, već bukovalno stanjanje u sred prirode, gde nakon onog neodoljivog osećaja kada ste preplavljeni emocijama , lagano počinjete da spoznajete sitne detalje, način na koji se sunce probija kroz drveće, odraz moćnih planina u ledenom jezeru, zlatne, jesenje pejzaže šume ispod vas dok stojite na ivici litice, pa zatim cvrkut ptica i mirise prirode koje vam lagani vetar donosi.

Svaka od 15 pesama na albumu „Shore“ prepuna je takvih predivnih, sitnih detalja, koji savršeno prirodno smenju jedni druge i uklapaju se u celinu. Ali baš svaka od pesama.

Kao i na ranijim albumimama centralni deo muzike Fleet Foxes su predivne satenske vokalne harmonije Robina Pecknolda, one su već zaštitni znak benda i ovaj album je prepun tih detalja. Na pesmi koja otvara album „Wading In Waist-High Water“ u ovaj divan zvučni svet albuma ovodi vas vokal pevačice Uwade Akhere.

Već tada se može osetiti znatno svetliji ton kako u melodijama, harmonijama i akordnoj progresiji, nego što je to bio slučaj sa prethodnim, posebno prethodnimalbumom “Crack-Up”.

“Shore” je melanholičan, svetao i pozitivan čak i u najlaganijim i najintimnijim momentima . Poslušajte samo moment kad Pecknoldov vokal praćen melahholičnom gitarskom linijom uklizi u refren na “Sunblind” .

“Can I Believe You” je prepuna pomenutih prepoznatljivih hamronija, minijatura na klaviru koja se stidljivo probija kroz gitarkse linije u predivnoj "Quiet Air / Gioia", ili epski momenat na kraju "Going-to-the-Sun Road" kada brazilski pevač Tim Benandes praćen divnom melodijom duvačke sekcije za samo dvadesetak sekundi vas poptuno obori s nogu. Album je veoma bogat ovakvim momentima.

“Featherweight” donosi predivanu klavirsku melodiju, koja se poput vodopada preliva preko gitarskih arpeđa Michaela Blocka (Here We Go Magic). “Cradling Mother, Cradling Woman” na momete priziva atmosferu benda Grizzly Bear, što je očekivano, jer Daniel Rossen na gitari i Christopher Bear na bubnju, obojica iz benda Grizzly Bear učestvovali su na velikom broju pesama.

“Young Mans Game” najsunčanija i najpoletnija pesma koju je Pecknold do sada komponovao hvata vas na prvo slušanje. Vraćao sam se ovoj pesmi mnogo puta, svaki put pronalazeći nove detalje, da bih tek posele velikog broja preslušavanja, moje pažnja skliznula na bubanj, kada me je pesma ponovo oborila s nogu. Na ovoj pesmi bubanj je svirao, kao i na još nekoliko Homer Steinweiss (Sharon Jones & The Dap Kings).

I to je još jedan od najvećih kvaliteta ovog albuma, svako novo slušanje izneće vam neki novi momenat, na koji ranije niste obratili pažnju i potpuno vas ostaviti bez daha. Poslušajte samo “Jara” (posvećena naravno Victoru Jari, čileanskom pevaču, žrtvi Pinočeovog režima), "Maestranza", “A Long Way Past The Past”, “Thymia” ili na kraju svaku od 15 pesama ovog albuma.

Pecknold je savršeno ukomponovao razne muzičke žanrove, od indie rocka, amerikane, indie folka i folk rocka kao i uticaje mnogih svojih muzičkih heroja poput Johna Prinea, Richarda Swifta, Briana Wilsona, Eliotta Smitha i sve to zaokuržio izvanrednom produkcijom, kojom je baš svaki od muzičkih ornamenata dobio svoje pravo mesto.

“Shore” nije samo neodoljiva kolekcija pesama, već je nešto poput kovčega sa pravim muzičkim blagom. Album koji vas nanovo oduševljava svakim novi slušanjem, album koji već sada ima elemente vanvremenskog muziškog klasika.