Foto: Vesna Jovanović
Od marta meseca i pojave Koronavirusa svima su se životi promenili preko noći. Stvari i navike koje su nam do tada činile svakodnevnicu, preko noći su postale potencijalno maligne.
U jeku primene mera sa suzbijanje širenja virusa, na snagu je stupila zabrana okupljanja u zatvorenom prostoru, što je u primeni na stvaran život značilo nemogućnost organizovanja događaja poput svirki, izložbi, filmskih projekcija i sl. Upravo u takvoj atmosferi slobodni umetnici su najviše stradali, jer im je izvučen tepih ispod nogu i ne njihovom krivicom su dovedeni u situaciju da ne mogu da izvode svoja dela javno, jer koja je poenta izvođenja, ako to nema ko da čuje i vidi uživo.
O svakodnevnici karantina, položaju muzičara i čoveka u doba pandemije i aktuelnostima u radu benda pričao sam sa frontmenom Repetitora Borisom Vlastelicom.
MB: Trebali ste da nastupite na Adi početkom jula, ali je zbog ponovnog vraćanja vanrednih mera ta sivirka otkazana. Koliko Vam kao bendu fale svirke? Da li je teško vratiti se u formu, pošto ste se našli u nekoj vrsti lockout-a.
BV: I da nisu vraćene mere, taj koncert se ne bi održao. To smo zakazali tokom onog perioda kada se sve činilo normalnim, i otkazali nedugo zatim, samo su nas organizatori zamolili da sačekamo par dana da idu redom objave o otkazivanjima. A za vraćanje u formu, nemam pojma, nikad nismo napravili ovako dugu pauzu. Od koncerta u Splitu u decembru 2019. mi ne sviramo jer smo bili u fazonu da pravimo nove pesme do proleća, kad ono na proleće smak sveta. Tako da se baš odužilo.