Four Shades of Brown [2004]
Deluje mi krajnje čudno kako ovaj švedski film nije pokupio neke značajnije nagrade na evropskim festivalima pre nekih desetak godina, osim onih par na domaćim. Alfredsonovi "Kratki rezovi" stoje rame uz rame sa sličnim Altmanovim klasicima, i predstavljaju pravi primer kako jedna kinematografija na inteligentan, originalan i savremen način odaje počast slavnijim zemljacima.
Bergmanov uticaj na većinu značajnih švedskih filmadžija je vidljiv kroz temeljno vođenje fabule i nemilosrdno ekspresno seciranje emocija likova, čijim životima dominiraju nihilizam, mizantropija i apatija, a sve to majstorskih začinjeno sa po par rečenica uobličenih pozorišnom mimikom i gestikulacijom.
Alfredson to u svoje "Četiri senke" (Priče) vrlo vešto radi, oslikavajući svet kroz prizme prosečnih švedskih porodica, kojima antisocijalnost i opšta društvena izopštenost predstavljaju svakodnevicu i realnost. Ono što počinje kao crna komedija prepuna lendskejpova, kao šaljiva razglednica jedne lepe i vesele državice, pretvara se u emotivni sunovrat i melodramu epskih proporcija u trajanju od čitava 3 sata.
Afredsonov svaki minut ovde vredi, a s obzirom na činjenicu da se ovde pojavljuje i kao scenarista, Four Shades of Brown ima i poseban autorski pečat. Nisam siguran da oni koji vole "Let the Right One In", mogu baš lako da detektuju i prepoznaju autora putem ovog filma, ali Alfredson svakako ima širinu kakvu malo koji evropski autor ima.
