The Swerve [2020]
Evo jedne karakterne studije na koju bi bili ponosni i Ingmar Bergman i Lars fon Trir, jer The Swerve, prvenac autora Dina Kapsalisa (Dean Kapsalis) upravo levitira između narativne estetike ova dva emninenta evropska režisera.
Iako u narativnom kontekstu The Swerve eksponira tematiku Kasavetesovog A Woman Under the Influence ili recimo Alenovog Another Woman, Kapsalisov film ima i više nego dovoljno impaktne punokrvnosti da stoji rame uz rame sa pobrojanim naslovima, kao oda uznapredovaloj šizofreniji i potmule, nevidljive i nepredvidljive prirode ove pogane bolesti.
The Swerve počinje kao obična američka priča iz predgrađa, gde imamo klasičnu porodicu više srednje klase, gde otac i majka imaju pristojan posao za viši nivo obrazovanja koji poseduju, dok odgajaju dva prilično nedisciplinovana adolescenta, što je tako blizu realnosti, ali ta ista realnost im sprema surovo iznenađenje.
Stub porodice, ajka Holi, nastavnica književnosti u lokalnoj srednjoj školi, počinje da gubi kontrolu svojih postupaka, a triger za neobično čudno ponašanje javlja se u obliku opsesivne potrebe da se obračuna sa mišem koji se iznenada pojavio u spavaćoj sobi... ili nije, i možda je to već njena halucinacija.
Sve kasnije akcije i interakcije Holi sa suprugom, dominantnom majkom, slobodoumnom i strastvenom sestrom, pa i sa samim sinovima, ostaju u senci sumnji i subjektivnih osećanja da je svi tretiraju kao vreću za udaranje, a da je i sam muž vara na poslu, na kojem ostaje do kasno uveče.
Sve ove pretpostavke ostaju mahom nepotvrđene, jer bolest uma okupira misli i osećanja u toj meri da smrt miša kao zakletog neprijatelja, ostavlja teren da Holi krene putem nespretne samodestrukcije, koja će u uništenje povući kolaterarnu štetu.
The Swerve je izuzetno moćan autorski debi i brutalno veristički stejtment, koji najavljuće karijeru autora nespremnog na bolne kompromise, ali pripremljenog na gorka rešenja.
