I Lost My Body [2019]
Prateći dva paralelna narativa: jedan o romantičnoj konekciji momka koji isporučuje pice i bibliotekarke, i drugi o odsečenoj ruci koja luta gradom u potrazi za ostatkom svog tela, francuski autor Džeremi Klapin (Jérémy Clapin) uspeo je da naizgled nespojivu fantaziju pretvori u animirani masterpis, delo koje pleni ne samo vizuelno i stilski, već predstavlja i ozbiljan izazov za emocije gledalaca.
I Lost My Body je jedan od onih filmskih eseja, koji predstavljaju obrazac za kvalitetno ispričanu dramu, iako premisa koju isporučuje Klapin nije garantovala delo koje bi ostavilo memorabilniji utisak.
Želja da se pričom napravi fantazija koja bi, obilato se koristeći simbolikom i metaforama, skrojila koherentnu celinu, često je u prošlosti bila zamka kojom bi se prikrila naumetničavost ili nedostatak talenta i kreativnosti.
Klapin, međutim, ne samo da uspeva da pokaže istinski talenat i umeće u ekspoziciji sadržaja, već suptilno spaja pothranjenu memoriju subjekta sa podsvešću, otvarajući prozore ka traumatičnim i srećnim trenucima iz prošlosti, gde odsečena ruka postaje ne samo puki subjekat narativa, već i konekciona tema celog filma.
Čak iako izuzmemo metaforična tumačenja I Lost My Body je pametno izrežiran animirani film, sa izuzetnim kadrovima, diskretnim dijalozima i dinamičnim akcionim sekvencama, tako da stoji postojano izvan simboličnih i filozofskih sadržina.
Džeremi Klapin sa I Lost My Body svoju konceptualnu apsurdnu i surealnu dramu finišira u stilu najvećih majstora režije, zatvarajući začarani krug fizički traumatičnog i mentalno iscrpljujućeg iskustva u izazov, putem kojeg junak doživljava katarzu i priliku za nov život.
