Tom Waits - Bad As Me [2011]
Tokom protekle četiri decenije, malo koji muzičar je opisao život otpadnika od društva bolje od Toma Vejtsa. U stilu Čarlsa Bukovskog i bitnika kao što su Džek Keruak ili Vilijem Berouz, Vejts je u svojoj muzici na gotovo fotografski način dočarao životne neuspehe pijanih besposličara, slomljeno srce čoveka najboljih namera, tugu prostutke u zatovoru, zvuke nedeljnog jutra u radničkom stambenom bloku ili samosvet o bolu prouzrokovanog slabim karakterom.
Bez obzira da li je romantičan i pomalo naivan kao na prvencu “Closing Time” (1973), natopljene duše u alkoholu kao na “Small Change” (1976), uspešan u svemu kao na “Rain Dogs” (1985), tetatralan kao na “Black Rider” (1993) ili besan kao na “Real Gone” (2004), Vejts je uvek bio bez dlake na jeziku, uvek dosledan sebi i nikada nije pravio kompromise ni sa kim. Takav slučaj je i sa njegovim 22. studijskim albumom, “Bad as Me” objavljenim 2011.godine..
Reći za album koji je snimio neko na početku sedme decenije života da je zreo, suvišna je informacija i za mnogo manje talentovane muzičare od Toma Vejtsa. Međutim, činjenica da ova ploča zvuči mnogo svežije i stilski raznovrsnije od mnogih koje je snimio ranije, nije nimalo za potcenjivanje.
Ukoliko volite Vejtsa kada svira bluz, on je tu. Ako vam više prija kada je u baladerskom raspoloženju i taj Vejts je tu. Možda spadate u one koji bi da čuju nekog novog i malo drugačijeg Toma – e pa i on je tu. Mislim da su samo ovi razlozi dovoljni da vam predoče o kakvoj velikoj ploči se radi…a oni su tek samo jedan delić od pozitivnih strana ovog albuma.
Tomov glavni partner u pisanju pesama još od albuma “Swordfishtrombones” (1983) je ujedno i njegova životna partnerka - supruga Ketlin Brenan.
Pre snimanja svake ploče, njih dvoje vode duge razgovore o tome kako treba da zvuče finalne verzije pesama, kakav tempo treba da dominira na ploči, kao i koji će muzičari svirati na albumu. U nedavnom intervjuu koji je Tom dao povodom novog albuma, na gotovo svako drugo pitanje njegovi odgovori bili su u stilu “to Ketlin zna mnogo bolje nego ja; da nije bilo Ketlin ta pesma bi bila mnogo brža; to je bila njena ideja; u životu mi ne bi palo na pamet da pozovem Kita Ričardsa da svira na albumu da Ketlin nije insistirala”, iz čega nam je više nego jasna uloga Brenanove u Tomovom stvaralačkom radu poslednjih četvrt veka.
Dakle, upravo je na njen nagovor Tom pozvao Kita Ričardsa (za one mlađe od 10 godina, to je gitarista grupe “Rolling Stones”, a ako ne znate ni ko su oni…pa saznaćete već nekako), kao gostujućeg muzičara na “Bad as Me”. Njih dvojica su sarađivali nekoliko puta, a najpoznatija saradnja je bila na Tomovom komercijalno najuspešnijem albumu “Rain Dogs”.
Tom je bio ubeđen da je Kit prezauzet i da nema šanse da se opet odazove njegovom pozivu i zbog toga je oklevao uprkos insistiranju Brenanove. Ispostavilo se da je ona bila u pravu, pošto se Ričards sa oduševljenjem odazvao Tomovom pozivu, došavši u studio na dan snimanja kombijem u kom su bile na desetine različitih gitara. Kitovu gitaru ovde čujemo u tri pesme, a u jednoj je čak pevao i prateće vokale.