The Dead Don't Die [2019]
Ako ste ljubitelj filmova Džima Džarmuša onda teško da postoji zaista loš njegov film, gledano iz subjektivne vizure posvećenog ljubitelja džarmušovske sineastičke estetike, koja uporno konfrontira laganu i sporu izgradnju fabule, nasuprot galopirajućo-frenetičnim promenama kadrova filmova modernog Holivuda.
The Dead Don't Die, drugi Džarmušov izlet u žanr horora, predstavlja gotovo neverovatan poduhvat, a to je da zombi horor, tradicionalno satirično orijentisan, prilagodi opuštenoj, ali transparentnoj naraciji jednog od heroja američkog nezavisnog filma.
Džarmušovi anti-heroji bivaju stavljeni u situaciju koja po difoltu podrazumeva borbu protiv zla nametnutu od strane mračne sile, čijoj se moći oni realno ne mogu odupreti. I to je ono mesto gde naracija ne radi u prilog džarmušovskoj prefinjenoj estetici.
Kada junaci kao što su Bil Marej, Kloi Sevinji ili Adam Drajver bivaju izbačeni iz svojih uobičajenih karakternih ekspresija, onda nastaje problem preglumljavanja, jer Džarmušov scenario ne nudi inventivna, niti kreativna žanrovska rešenja, već otprilike sve ono što smo videli u najpoznatijim ostvarenjima zombi horora. Da li je to Zombieland ili Shaun of the Dead, ili neki bolji Romerov uradak, potpuno je nebitno, jer je Džarmuš jednostavno prinuđen da reciklira, u neutaživoj želji da svoj stil prilagodi odveć generičnim rešenjima.
Tako da se na kraju nameće opšti zaključak da se Džarmuš filmom The Dead Don't Die isključivo obraća sopstvenoj, nemaloj fan bazi, koja u nedostatku ozbiljnih, nezavisnih autora, mora da se zadovolji poigravanjem svog heroja, u nadi da će dogodine uslediti otrežnjenje od mamurluka, i da će njegova ortačka all-star glumačka ekipa dobiti bolji i inventivniji scenario.
