Nastup američkog indie rock muzičara Kurt Vilea u okviru devetog izdanja Arsenal Festa za mene je bio  njegov treći koji sam gledao za poslednjih osam godina.  Ujedno ovo je bio i moj prvi susret sa Arsenal Festom, za koji moram da priznam poslednjih godina uspeva da dovede veoma zanimljiva imena sa svetske muzičke scene. Pored Kurta Vilea ove godine jedan od bendova koji mi je na listi želja je i Red Fang ali zbog spleta okolnosti nisam bio u mogućnosti da prisustvujem i njihovom nastupu.

Za one koji do sada nisu bili na Arsenal Festu, ono što odmah ne početku skrene pažnju posetioca je rustična atmosfera  prostora smeštenog u starom industrijskom kompleksu, koji daje poseban i jedinstven šarm ovom festivalu.

Kurt Vile je izašao na binu negde oko 23:00 i otvorio je koncert prvim singlom „Loading Zones“ sa aktulenog albuma „Bottle It In”.  Tokom nastupa Kurt Vile i njegov prateći bend The Violators izveli su 15 pesama, ok kojih je najviče naravno bila sa pomenutog aktuelnog albuma, ali i tri pesme “Jesus Fever”, “Pupet to a Man” i “Smoke My Ring Helo” sa po mnogima njegovog najboljeg albuma “Smoke My Ring Helo”. Bilo je tu i jedne pesme, “Heart Attack” sa drugog albuma “Childish Prodigy” kao i pesama sa prethodna dva albuma “Wakin on a Pretty Daze” i “b'lieve I'm goin down...” medju kojima i verovatno nejgov najveći hit “Pretty Pimpin” što se i osetilo po reakciji publike.

Tokom sat i po ovog odličnog nastupa Kurt Vile je dokazao zašto se ubraja u trenutno najbolje i najoriginalnije gitariste na svetu. Gotovo svaka pesma odsvirana je na drugoj gitari, od Gibson Les Paula, preko Fender Jazzmastera, pa do akustičnih gitara i benjoa, što dodatno govori o perfekcionizmu ovog i majstorstvu muzičara, jer svaki od ovih instrumenata donosi sa sobom jedinstven i specifičan zvuk što se može i čuti na njegovim albumima ali i nastupima. 

Trenutak kada zvuk akustične gitare propustite kroz vah vah je momenat koji ne viđate i ne slušate često na koncertima. Njegov prateći bend The Violators , Jesse Trbovich i Rob Laakso, koji su se smenjivali na gitari, bas gitari i sintisajzeru  i Kyle Spence na bubnjevima, čine muzičari koji su veoma dugo sa njim, što se i da osetiti tokom koncerta.

Kurt Vile je profesionalac do srži, jer da biste mogli uspeti na svetskoj muzičkoj sceni vi morate biti takvi. Njegov nastup u Kragujevcu je bio izvanredan kao i prethodna dva njegova nastupa koja sam gledao u okviru Primavera Sound Festivala u Barseloni. Jedina razlika je bila to što je u Barseloni, 2013. godine ispred glavne bine bilo negde oko 20000 ljudi dok je u Kragujevcu bilo negde između 500 do 700, nije ni važno.

Kako bih se odmah ogradio, kada je u pitanju procena broja ljudi na javnim skupovima, ja ne posedujem okultne sposobnosti našeg gospodara i njegovih slinavih poslušnika, tako da je možda bilo i više od ovog broja jer sam sasvim siguran da niko nije nosio zimske jakne. Čak i da je bilo malo više od toga ne možete se odupreti neprijatnom utisku da je bilo veoma malo ljudi na prostoru ispred glavne bine, posebno kada uzmete u obzir da je to bio nastup jednog od najpopularnijih i najznajčajnijih muzičara na svetskoj rock sceni.

Zašto?

Preporuka