El embarcadero a.k.a. The Pier [2019]
Nakon ogromnog uspeha koji je postigao sa serijom “Kuća od papira” (La casa de papel, 2017), Aleks Pina nas je početkom ove godine obradovao novom serijom “Pristanište” (El embarcadero, 2019). Od popularnog tvorca španskih serijala kao što su “Pakov svet” (Los hombres de Paco 2005-2010), “Barka” (El barco, 2011-2013) i “Licem u lice” (Vis a vis, 2015-2019) s pravom smo očekivali mnogo i ovoga puta.
Tokom osam epizoda, koliko ih broji prva sezona, pratimo priču koja sadrži kriminalističko jezgro, ali je akcenat stavljen na emocije, intimno putovanje i razotkrivanje junaka koje pokreće smrt jednog od protagonista.
Smrt Oskara (Alvaro Morte aka čuveni Profesor iz “Kuće od papira”) je tačka iz koje radnja polazi. Kada usred noći primi poziv da identifikuje telo svog muža, Alehandrin (Veronika Sančez) život će se uzdrmati iz temelja. I to ne samo jer ju je pogodila iznenadna vest o Oskarovom samoubistvu, već i zbog šokantnog saznanja da je vodio paralelni život. Na scenu stupa Veronika (Irene Arkos), žena neukrotivog duha, naizgled potpuna suprotnost Alehandri, ženi od karijere. Alehandra, nezaustavljiva u nameri da razotkrije okolnosti pod kojima se dogodila smrt njenog muža, istražuje njegovu tajnu prirodu, ono drugo lice koje nikada nije upoznala. I pored bola zbog gubitka najbliže osobe, ona bespoštedno ispituje sve detalje koji bi joj omogućili da shvati ko je uistinu bio Oskar. Alehandra ne pristaje na savete i utehu iz svog okruženja – majke Blanke, spisateljice visokotiražnih ljubavnih romana i prevarene supruge (slavna Sesilija Rot) i najbolje prijateljice Katije, koja po pravilu ulazi u veze sa oženjenim muškarcima (Marta Milans), niti prihvata njihove interpretacije Oskarovih postupaka. Pokušava da pronađe odgovore na pitanja da li je njen brak bio laž, šta je to što ona nije mogla da pruži i da li je na neki način mogla da spreči suprugovu smrt.
“Pristanište” ispituje mogućnost istinskog upoznavanja ljudi, čak i onih za koje smo sigurni da ih najbolje poznajemo. Rušeći mnoge tabue, ova serija progovara o intimnom životu, našim potrebama, sposobnosti da volimo, poreklu naših izbora i odluka. Otvara škakljivu temu održivosti monogamnih veza, dovodi u pitanje kategorije morala i “dobrog” vaspitanja u skladu sa kojima Čovek može, ali i ne mora živeti.
Svaki od junaka ove malo je reći uzbudljive priče doživljava lični preokret. U biti različiti, svi oni su stavljeni na test kada je reč o promišljanju sopstvenog načina življenja i filozofije kojom se vode.
Da li zaista živimo dva života, jedan pred drugima i drugi koji je samo naš? Mogu li se voleti dve osobe istovremeno? Da li postoje stvari kojih moramo da se odreknemo i šta ukoliko se rešimo da je to cena koju ne želimo da platimo zarad mira i sigurnosti.
“Pristanište” je daleko složenije od priče o čoveku koji je voleo dve žene. Posedujući snažnu psihološku podlogu, ova serija čini da suštinski razumemo njene aktere – njihove skrivene pobude, strahove i sujetu. Samim tim, neizbežno ćemo ispitati i sopstvene misli o životu i smrti, bliskosti i slobodi.
Provokativne tematike prožete elementima trilera, koji čine da sa velikim nestrpljenjem iščekujemo novu sezonu, „Pristanište“ je, u osnovi, priča o razumevanju. Razumevanju sebe i drugih.
Recenzija je originalno objavljena na sajtu tamarazivankic.com
