The Lady in the Van [2015]
Film „The Lady in the Van“ je rađen na osnovu pozorišnog komada Alana Benneta. A komad je baziran na njegovim sećanjima na pravu Miss Sheppard, tako da se može reći da je delo biografsko. Čak i lokacija na kojoj je film snimljen je autentična. Alan Bennet je živeo u toj kući, i od 1974. do 1989. godine, u njegovom dvorištu u svom kombiju, živela je Miss Sheppard.
Nicholas Hytner (The History Boys) je režirao ovaj film, kao što je 1999. godine, dok je bio na mestu umetničkog direktora Nacionalnog pozorišta u Londonu, postavio ovaj komad na scenu, i glavu ulogu je tada dodelio Maggie Smith.
Maggie Smith briljira u ovom filmu. Ona je sila prirode, oličena u starijoj ženi, bez doma, koja se bori sa demencijom, bolešću, siromaštvom. Miss Sheppard je veoma teška osoba, ali ne i zla, koja živi kao beskućnik u svom kombiju, u elitnom delu severnog Londona. Rastrzana je krivicom zbog smrti mladića za koju ona nije bila kriva. Ona je osoba koja je rešena da nikome ništa ne duguje, nikome ne kaže hvala i za svako dobro delo odgovori na svoj, osoran i grub način. Uz to je i vrhunski manipulator, deluje ranjivo i slabo samo kada njoj to odgovara, i bez obzira na okolnosti u kojima živi, nikada ne dozvoljava da nešto ne ide onako kako je ona naumila. Ipak, iza te grube osobe, ima trenutaka kada vidimo veoma inteligentnu, obrazovanu i umetnički nadarenu osobu, koja jednostano nije imala sreće u životu.
Alex Jennings je u ulozi Alana Benneta. Bolje rečeno, u ulozi njih obojice. Postoji Alan Bennet koji je pisac, nikada ne izlazi is kuće i svet posmatra kroz prozor svoje radne sobe, i Alan Bennet, koji komunicira sa svetom oko sebe. Kada su njih obojica u sceni, isto su obučeni, sa dodatkom kravate na jednom od njih. Hytnerova zasluga je što ovakvo korišćenje „one man“ bračnog para nikada ne deluje trapavo ili preterano.
Hytner je za mnoge sporedne uloge uzeo velikane britanskog glumišta, Roger Allam, kao ljigavi, prepotentni komšija, Fraces De La Tour, Jim Broadbent. Gledati ih, makar i u manjim ulogama, uvek je zadovoljstvo.
Ovo je tipična britanska komedija o nimalo smešnim stvarima i svojom dinamikom potseća na velike britanske filmove 60ih i 70ih godina. Čini mi se da glavni motiv ovog filma nije samo životna priča jedne nesrećne osobe, već da naša potreba i želja da učinimo dobro delo, ponekad znači jednako ili čak i više, onome koji pomaže nego onome kome je pomoć potrebna.
Ipak, glavni adut, zbog kojeg ne bi trebalo propustiti ovaj film je veličanstvena gluma Maggie Smith. Mislim da je ona sama dovoljan razlog pogledati svaki film u kome glumi.
