Velvet Buzzsaw [2019]
Den Gilroj (Dan Gilroy), autor filmova Nightcrawler i Roman J. Israel, Esq, na ovogodišnjem Sandens festivalu prezentovao je modernu satiru artističkih krugova, uobličenu u hororični filmčić zabavnog naslova Velvet Buzzsaw.
Velvet Buzzsaw kao satira ima puno kvaliteta. Izuzetni dijalozi i efektne reference, vizuelno uobličene savršeno uslikanim enterijerima, i naročito eksterijerima Los Anđelesa, kreiraju perfektno okruženju za jednu gledljivu modernu kritiku artističkih krugova u Americi.
Izuzetan kest, koji prevode Džejk Džilenhol (Jake Gyllenhaal), Rene Ruso (Rene Russo) i vazda zabavni Džon Malkovič (John Malkovich), doprinose atmosferi priče o gramzivosti i samobitnosti umetničke industrije, ukotvljene u vrtlogu materijalnih vrednosti sazidanih na temeljima holivudske industrije.
Kada se ta napumpana lopta dovede do krajnjih granica nezdržljivosti, nastaje haos koji se okreće protiv svih onih koji su saučestvovali u fabrikovanju umetnosti, gde je isključiva svrha bila profit.
To je ukratko siže Gilrojevog filma. Problemi nastaju kada autor imputira horor u osvetu pokojnog umetnika, jer on zapravo nikada nije želeo da njegove slike ugledaju svetlo dana, i smatrao ih je svojom unutrašnjom borbom protiv demona iz prošlosti.
Ovo je već kliše, koji zahteva dobro poznavanje žanra sklonog besomučnom ponavljanju. Gilroj tu nailazi na prve ozbiljnije probleme. Ubistva su prilično nekreativna, i postoji nekoliko sub-plota koje autor nije najbolje i do kraja odpratio, a na njima je mogao da poentira. Drugim rečima, kada kletva krene, njena efikasnost je toliko egzaktna da Gilroj gubi pojam o knjizi i biografiji koju Džilenholov lik kreaira. Likovi kojima je autor posvetio toliko pažnje u prvih pola sata, ne razvijaju se na način na koji to kvalitetna drama potražuje. Mnogo toga ostaje u naznakama i najavama budućih dešavanja, koja ostaju van fokusa glavnog toka.
Velvet Buzzsaw je zabavna satira, ali prilično neuverljiv horor i poprilično nezaokružena dramska celina, sa puno perfektne kostimografije i impresivne scenografije, ali ipak vizuelni aspekt ne uspeva da nadoknadi rupe u priči kako bi film tvorio jednu koherentnu platformu.
