Glumac ili pevač?

Jan 30, 2019

Na jednoj od poslednjih dodela Oskara, glumica Gvinet Paltrou otpevala je numeru „Coming Home“ iz nešvilske muzičke melodrame „Country Strong“.

Bez ikakve želje da ocenjujem njene glumačke ili pevačke kvalitete, sam taj potez da filmska zvezda uživo peva na nekoj velikoj manifestaciji kao što je Oskar, događaj je sam po sebi. Gotovo da je prošlo vreme kada su glumci izvodili tuđe pesme čija je svrha promocija filma u kom glume.

Zašto više nema glumaca-pevača kakvi su bili Džudi Garland, Džin Keli, Frenk Sinatra, ili Din Martin? Odgovori su mnogobrojni i diskutabilni, no činjenica je da većina današnjih glumaca koji se upuste u muzičke vode, to radi prvenstveno iz razloga ostavljana autorskog pečata.

Dakle radije sami pišu tekst i/ili muziku, nego što to prepuštaju profesionalcima (pri tom mislim na nešto ozbiljnija glumačko-pevačka imena nego što je to Dženifer Lopez na primer).

Ako znamo da u savremenoj, visokobudžetnoj kinematografiji improvizacija gotovo ne postoji, jasno je što neko ko sebe smatra kreativnom osobom želi taj svoj dar da ispolji na neki autorski način. Od toga da li on/ona ima veću želju ili talenat, prvenstveno zavisi kvalitet finalnog proizvoda. Na koji tačno način, zašto je to tako, može li drugačije – to su preopširne teme koje zahtevaju mnogo vremena i kojima se nećemo baviti ovde. Umesto odgovora na ta pitanja, danas ću samo malo zagrebati po površini i pomenuti tek par zanimljivih glumaca-pevača.

Poznati roditelji, Šarlot Ginzbur i disko klub

Šarlot Ginzbur (Charlotte Gainsbourg), kćerka Džejn Birkin i Serža Ginzbura, svoje glumačko-pevačke avanture započela je još kao trinaestogodišnja klinka albumom „Lemon Incest“ (kog je snimila sa svojim slavnim tatom), a samo godinu dana kasnije dobila je malu ulogu u filmu „Paroles et musique“ u kom su pored nje igrali Ketrin Denev i Kristofer Lamber.

Kada vam je mama bila glumica, pevačica i seks simbol, a tata jedan od najcenjenijih umetnika u istoriji francuske pop kulture, reći ćete „lako je njoj“. Istina da je za Šarlot put do oka javnosti bio mnogo lakši nego za većinu njenih vršnjaka, ali šta ćete i kako ćete onda kada dođete do svih tih reflektora?

Da nije poenta samo „biti u nekom filmu i snimiti neki album“, Šarlot je postala svesna kao dvadesetogodišnjakinja, početkom devedesetih. Ona je shvatila da je sadržaj važniji od pakovanja – teorema koja raznoraznim takozvanim VIP pozerima nikada neće biti jasna. Upravo 1996. dobija naslovnu ulogu u filmu „Jayne Ayre“, a nakon nje se nižu cenjeni filmski naslovi poput „21 Grams“, „The Science of Sleep“, „I’m not There“, „Antichrist“...

Što se muzike tiče, Šarlot se 2006. udružila sa svojim zemljacima i drugarima iz grupe „Air“, kao i sa predvodnicima „nove britanske šansone“ Džarvisom Kokerom i Nilom Henonom, sa kojima je snimila album „5:55“ koji mnogi smatraju njenom pravom debi pločom.

Opušteni sanjivi pop i njen senzualni glas su odlična podloga za sve one sitne hedonizme koji se dešavaju u još sitnijim satima.2009, godine, Šarlote je objavila album „IRM“ kog je gotovo u celosti napisao Bek, jedan od najdarovitijih muzičara srednje generacije.

Za razliku od prethodne ploče „IRM“ je bio mnogo angažovaniji, kompleksniji i zašto ne reći – bolji. Sva ova velika imena nam govore da Šarlot i te kako ima nos kada je u pitanju izbor muzičkih saradnika.

Iako je ona na oba albuma potpisana na tek par pesama, i jedan i drugi zvuče kao kompletna autorska dela, a ako znamo muzičku širinu koju poseduju njeni saradnici, to nimalo ne čudi.

Album „Stage Whisper“ u potpunosti je posvećen njenom fascinacijom disko kluba. Kako je sama rekla, umesto jeftinih instant hitova koji se na tim mestima danas najčešće puštaju, taj album je neka vrsta njenog pokušaja da vrati dostojanstvo prostoru ispod šljašteće disko kugle. U svakom slučaju Šarlot Ginzbur je pravi primer kako je moguće birati uloge i muzičke saradnike, a uz lični autorski talenat održavati kvalitet.

2017.godine Šarlot je objavila svoj, za sada, poslednji album "Rest"

Zoi Dešanel, „Ona i On“

Kao i Šarlot i Zoi Dešanel (Zooey Deschanel) je dete poznatih roditelja. Istina, oni nisu bili baš takve zvezde kao Džejn i Serž, ali nije mala stvar biti dete filmskog snimatelja nagrađenog Oskarom kao što je Zoin tata Kaleb, i glumice Meri Džo, koja je igrala u desetak epizoda serije „Tvin Piks“.

No i pored svega toga, Zoi je već sa svojih 30 godina postala mnogo poznatije ime nego što su njeni roditelji to ikada bili. Za nju je sve počelo malim, takozvanim „sundance“ filmovima kao što su „Mumford“, „Eulogy“ i „Go-Getter“, da bi nastavila sa „Almost Famous“ Kamerona Kroua, blokbasterima „The Happening“ i „Yes Man“ kao i romantičnom, nezavisnom komedijom „(500) Days of Summer“ i popularnom sitkomu "New Girl".

Očigledno je da Zoi glumu doživljava kao zanimanje u kom je nekad neophodno zapušiti nos zarad masnog honorara (pomenuti „The Happening“ reditelja M.Najta Šamalana), no kada je o muzici reč, tu ne dozvoljava nikakve kompromise.

Zajedno sa etabliranim imenom iz pop-folk sveta M.Vordom (M.Ward) , Zoi je već 13 godina član grupe „She & Him“. Njih dvoje su objavili šest albuma, od kojih je „Volume Two“ iz 2010. godine dospeo čak do 6. mesta najprodavanijih albuma u Americi.

Ako još niste slušali „She & Him“, a volite muziku koju sviraju „Beach Boys“, Nensi Sinatra, Skot Voker, Li Hejzelvud, „Belle and Sebastian“ ili Jens Lekman, mnogo toga ste propustili. Jednostavne, ali zarazne moderne pop melodije, upakovane u celofan iz šezdesetih, glavna su odlika grupe „She & Him“. Kao i Šarlot, i Zoi je živ dokaz kako sa lakoćom možete kombinovati uloge zbog kojih vas nikad neće biti sramota, kao i muziku koja je istovremeno komercijalna i kvalitetna.

Pravi primer za to je spot za pesmu „Don’t Look Back“ koji komotno može ući u nepostojeći udžbenik stila, što audio, što vizuelno. Ako već niste imali priliku, obavezno ga

Muzička nagrada za glumca

Pored Šarlot i Zoi, postoje još stotine glumaca-pevača koji zaslužuju da se pomenu. Jedan od njih je sigurno Bili Bob Tornton koji već desetak godina objavljuje ploče za kantri / folk / rok / pop zaljubljenike. Do sada ih je snimio čak četiri. Što se njegovih glumačkih kvaliteta tiče, o njima ne treba trošiti reči. Jedan je „Bad Santa“.

Glumac Kevin Bejkon sa svojim bratom Majklom već petnaestak godina predvodi grupu „The Bacon Brothers“. Njihova verzija kantri-rok muzike očekivano mnogo bolje prolazi u Americi nego u Evropi, te je upravo to jedan od razloga zašto mnogi odavde nemaju pojma da se Kevin Bejkon uopšte bavi muzikom.

Zanosna Skarlet Johanson je pre nekoliko godina snimila album obrada pesama Toma Vejtsa, koji je toliko loš i već viđen, da je sa pravom dočekan na nož od strane muzičke kritike. Posle toga, snimila je ploču u duetu sa mladim indi-rokerom Pitom Jornom, koji iako zvuči bolje od prvenca, i dalje nam govori da Skarlet spada u onu grupu glumica koje imaju veću želju nego talenat kada je muzika u pitanju. Ipak, pesma „Relator“ koju je snimila sa Jornom je pop hit na prvo slušanje, a ujedno možda i jedina pesma iz njenog skromnog muzičkog opusa koja nešto vredi. Za sad.

Kralj komedije Stiv Martin je sa svojim bendžo bendom čak dobio Gremi nagradu, a na njegovom poslednjem studijskom albumu gostuje i Pol Makartni lično. Džulijet Luis sa svojim garažnim čedom „The Licks“ osvojila je srca mnogih koji vole žestoku rok svirku, a Mini Drajver je snimila dva albuma na kojima se uglavnom obraća damama slomljenih srca...