Straight Outta Compton [2015]
Straight Outta Compton je film koji bi lako mogao da se svrsta u onu grupu prošlogodišnjih ostvarenja koja su svesno, politički skrajnuta od šire javnosti i kritike. Naravno, kulminacija međurasnih sukoba prethodnih godina u Americi poprima razmere epidemije, tako da kontroverzna priča o usponu jednog celokupnog muzičkog pravca koji se ovaplodio direktno u afroameričkim getima i favelama, nikako ne doprinosi smirivanju situacije. Međutim, trenutak za priču o cenzuri, policijskoj brutalnosti, i birokratskom državnom aparatu, koji se poigrava sudbinama ljudi i zajednica je zapravo uvek, i u svim vremenima pravi.
Šta su ovde nepobitne činjenice?
N. W. A. je bez sumnje jedan od najznačanijih predstavnika hip-hop talasa, koji je svoj uspon doživeo krajem osamdesetih godina. Muzički, a uz to svakako i kulturološki i politički uticaj njegovih udarih pesnica Doktora Drea (Dr. Dre), Izi Ija (Easy-E) i Ajs Kjuba (Ice Cube), takođe je naširoko priznat i istorijski utemeljen. Svaka od tih biografija zaslužuje poseban film, tako da je i naizgled dugih dva i po časa jednostavno nedovoljno da bi se uspešno pokrili svi segmenti njihovih života.
Šta je ono što nam režiser ovim filmom otkriva?
Praktično vrlo malo. Da, ima tu pikantnih detalja, međutim, to su mahom sekvence iz života koje su muzički kritičari, faktografi i istoričari pomalo zaboravili ili smetnuli s uma. Pomenimo samo pojedina hapšenja, prekide koncerata, dekadentne žurke, konsekventnu policijsku brutalnost... i poneka sekundica posvećena nadolazećim zvezdama, koje su ukrstile puteve sa Kjubom ili Dreom, pre svih. Premalo za memorabilniji utisak. Međutim, otvorena povezanost sa kriminogenim strukturama je nešto što uvek iznova fascinira. Veze sa poluverskim, polubodigard instutucijama su takođe jasno naznačene, onome ko bolje čita matricu. Jednostavno, kad sirotinja uđe u mnogo love, prljavština izlazi sa svih strana, a ljudske slabosti bivaju testirane do maksimuma.
Koji su dometi ovog ostvarenja?
Pre svega istorijski. Ovo je jedan potentan dokument, koji ima svoj stav, lice i naličje. Mnogo toga je na samom gledaocu, međutim, opasnost leži u utisku da autor ne testira moralne dileme svojih junaka dovoljno da bi klinci shvatili zamke i prepreke, kako muzičke industrije, tako i samog života. Čini se da ponovo imamo određenu idealizaciju invidivua, kao i idolopoklonstvo usmereno ka personama koje svoj značaj imaju samim svojim delovanjem, te im dodatna romantizovana filmska ljubav nije potrebna, već otvorena i nedvosmislena kritika. To je jedan od većih minusa.
U političkom smislu, ovaj biopik nikako ne može stajati ni blizu klasicima kao što su recimo Do the Right Thing, Boyz N the Hood, i recimo Menace 2 Society, pa čak i New Jack City. O umetničkim dometima je bespredmentno govoriti, jer brzina režije nije dovoljna da bi ljubitelj sedme umetnosti istinski uživao. To postaje akutan problem muzičko-istorijskih drama. Na kraju, Straight Outta Compton je samo jedan osrednji omaž sjajnoj generaciji hip-hop umetnika, i tu se negde završava sva priča.
