Ovlov - TRU [2018]
Nostalgija je važan sastojak moderne muzike i umetnosti uopšte. Razlog tome nije nedostatak svežih ideja već to je jednostavno prirodni proces koji čini da civilizacija i društvo se kreću napred. Prihvatiti nasleđe iz prošlosti, uzeti ono što je dobro i udahnuti mu nešto autentično, sveže i moderno. Većina dobre muzike koju slušamo decenijama funkcioniše na tom principu, pa možda na prvi pogled to i ne zvuči tako teško.
Ipak, realnost potpuno demantuje ovakav pogled na modernu muziku i ostvarenja poput albuma TRU drugog u karijeri za američki bend Ovlov su zato prava retkost.
Još od početnog tona prve pesme „Baby Aligator“ talasi buke prljavih distorziranih gitara i stamene ritam sekcije počinju da kuljaju iz zvučnika i ne staju tokom tridesetak minuta i devet pesama. Onima koji su imali prilike da čuju njihov debi album AM, objavljen pre pola decenije odmah je jasno da bend vremenom ni malo nije omekšao, naprotiv zvuče bučnije, snažnije nego ikad i bolje nego ikad.
Produkcija je znatno čistija, zvuk je puniji i kvalitetniji. Ovlov na pravi način kanališu energiju gitarskih muzike devedestih, pre svega bendova Dinosaur Jr, Pavement ili My Bloody Valentine.
Gitare Stevea Hartletta i Mogran Luzzija zvuče kao da uzimali privatne časove od J Mascisa, ali nemojte pomisliti da su Ovlov puka kopija pomenutog benda. Naprotiv ova četvorka upravo radi ono što smo pomenuli na početku teksta, u već proverene muzičke recepte dodaju po nešto svoje u pravoj razmeri. Upravo ponalazak prave razmere, u koktelu raznih muzičkih motiva je upravo ono što razdvaja gomilu prosečnih bendova ili pukih imitatora od onih retkih, dobrih i jedinstvenih, jer na ovom albumu ni jedan ton ne zvuči previše niti imate osećaj da nešto neodstaje ili da je tajming loš.
U „Half Way Fine“ tiše i malo blaže momente smenjuju salve gitarske buke što ovu pesme čini jednim veoma zabavnim muzičkim rolerkosterom. Ovakav patern je manje više pristuan tokom celog albuma ali ni na momente ne postaje dosadan.
„Spright“ i „Stick“ su po tempu sporije nego prethodne ali Ovlov i Harltett svojim vokalom u zidove buke ugrađuju slatko/lepljive melanholične melodije koje vam stvaraju žeju da album čujete nanovo.
Na „Fast G“ i „Short Morgan“ bend pritiska gas, dosipa benzin na vatru, podiže atmosferu par stepena više, posebno na „Short Morgan“ gde su lepe melodije i dobar gitarski solo nošene gitarskim orkanom. Ovaj odličan album zatvara šestominutna „Grab It From The Garden“ u kome bend sumira u jednoj pesmi sve ono što smo imali prilike da čujem tokom celog albuma.
Ovlov na svom drugom albumu „TRU“ ne pokušavaju da ponovo izmisle toplu vodu, oni rade još bolju stvar. Koriste sve što valja iz prošlosti, i reintepretiraju ga na način na kako to oni doživljavju i tom prilikom u ovaj odlični muzički ugođaj ugrađuju i deo sebe, stvarajući tako jedno potpuno autentično i jedinstveno muzičko delo. Ako volite gitarsku muziku ovo je album koji ne smete propustiti. Ako ste se kojim slučajem pitali odakle bendu ideja za ovo ime, pročitajte ga otpozadi. Album Tru možete naći na bandcamp stranici benda.
