Terrified [2017]
Ako pogledate rivjue ovog argentinskog horora koji ovog leta pohodi festivale, pomislićete da se radi o filmu za useravanje u gaće od kojeg će vam kosa osedeti, krv se zalediti, živci se pokidati a ostatak života pretvoriti u neprekidni košmar iz kojeg nema buđenja! Eh, kamo sreće!
Naravno da ovde nema ništa ni blizu tome - mada, nešto malo više strave od proseka ima, pa mu zato vredi pokloniti pažnju. Početak je odličan (čudni zvuci čuju se u kućama u jednom komšiluku), prva horor scena (u kupatilu) je skoro genijalna, a nimalo joj ne škodi što imam fetiš na tela koja lebde i bivaju kasapljena u vazduhu dok ih bacaka i prevrće nevidljiva sila kao Abdula Alhazreda pre nekih 13 vekova – ili Tinu, na početku remek-dela A NIGHTMARE ON ELM STREET.
Nažalost, to je najmemorabilnije u celom ovom filmu, koji sve do kraha više nema ništa toliko pompezno lepo i jezivo da (po)kaže...već se raspline u dva-tri narativna rukavca, sa nekakvim jadnim sub-KONJURING/INSIDIOUS istražiteljima, mambo-džambo „naučnicima“ čije je ponašanje vrhunski imbecilno.
Em dođu da traže nepoznatu silu, ali šta će da rade jednom kad je nađu – o tome nemaju ni najblažeg pojma, a kamoli plana; em im je strategija na nivou retardiranih tinejdžera u šumi: ajde da se lepo podelimo, pa svako da ide u po jednu kuću u ovom ukletom komšiluku, da istražujemo čudnu buku! Srećom, suviše su matori za sexanje nakon deljenja, ali ipak, COME ON!
Pritom, ja nemam ništa protiv neodređenosti, dvosmislenosti i tako toga, ne tražim da mi se crta šta se i zašto zbilo, ali FUCK, ovde nemamo ni čiča-gliša skicu o tome šta je ta sila, zašto se javlja baš tu, baš tako (zašto baš kao goli ćelavi muškarac? tim pre što se implicira da to nije ništa ljudsko, pa čak ni duh mrtvog čoveka), zašto samo tim ljudima, samo u toj ulici, i šta uopšte hoće, tj. zašto ubija.
Čak i da se pametno išlo s tim da nekakva sila ili entitet kreće IZ ČISTA MIRA ubija ljude, i to je moglo biti potentno i osvežavajuće: kad ispadne da nema nikakav indijanski ili ne znam čiji burial ground ispod kuće, ili leš neke neotkrivene žrtve, neki kostur koji vapije za pravdom s one strane groba itsl. gotska sranja – ali ovde je bilo više lenjosti nego pameti da se s tim NEŠTO uradi
Involvement sa likovima ne postoji, krajnje su antipatični i površno skicirani, uglavnom deluju sirasto, a to važi čak i za familiju kojoj sinčić strada pa se onda vrati natruo iz groba. Njegova pogibija je samo po dvestoti put viđeni gimik preslikan iz prve FINALNE DESTINACIJE, sa autobusom koji niotkuda, brzinom od 360km na sat, projuri uličicom i zbriše ga s asfalta; taj otrcani trik i gimik služi umesto pravog emocionalnog impakta, a njega, naravno, nema ni kasnije kad se mali vrati, mutav, grobo-retardiran i smrdljivo-letargičan. I ubrzo zaboravljen tu, odnosno u nekakvom zamrzivaču.
Ali, reditelja ne zanima ni dramski potencijal te situacije, ni likovi i njihova osećanja, pa čak ni filozofsko-metafizička pitanja o zagrobnom životu i paralelnim dimenzijama: on bi samo da niže džamp skerove i gimike jedan na drugi. Ne ide mu to sasvim loše, ali ipak je u krajnjem saldu plitko.
Zbog toga, iako ovo, na svu sreću, nije rađeno kao FFF, ima isti krajni ugođaj nekonsekventnosti: a bunch of stuff happened to some people because fuck you, that’s why! I završi se nekakvim isforsiranim BANG!-om, ali ne u smislu da je završna scena neko gaćeuseravanje za sve antologije, nego samo jedna metalna stolica bačena direktno u kameru. BAM! Prc.
Nije ovo negledljivo, ima tu solidnih scena jeze i strave i sve prožima bolešnjikava atmosfera. Možete mu dati šansu ako ste očajni i pregladneli, ali ne primajte se na hajp i priđite mu sa smanjenim očekivanjima.
Imate ga na jutjubu „u celini i celosti“, a titlove sam ja sam sebi morao praviti, gugl translejtom, sa italijanskih: nisu savršeni, mašinski su, ali završavaju posao, dovoljno su jasni za gledanje a ja nemam vremena da ih popravljam (ako je neko dokon, nek izvoli!), pa zato, ko želi da se proveseli, evo, Ghoul časti!
Javite posle da li ste si ukakili kilote od strave i užasa.
Eto, imali smo u ovoj godini već jedan TERRIFIER, sad smo dobili TERRIFIED, šta je sledeće - TERRIFYING? TERRIFIC?
Recenzija je originalno objavljena na blogu TheCultOfGhoul.
