Blacksad: Moderno noire remek delo
Strip se tokom svoje istorije pokazao kao veoma zahvalna vrsta umetnosti kroz koju njegovi stvaraoci imaju slobodu i mogućnosti da kombinuju žanrove i stilove na način na koji to nije često ili čak moguće u romanima ili filmovima.
Jedan od najsvežijih primera je serija stripova Blacksad, iza koje stoje Juan Diaz Canales (pisac) i Juanjo Guarnido (crtež). Blacksad prati doživljaje privatnog detektiva John Blacksada kroz živopisni svet Sjedinjenih Američkih Država 50ih godina.
To možda na prvi pogled bi delovalo kao nešto već viđeno ili možde ne previše originalno da svet koji su stvorili Canales i Guarnido nije antropomofna reprezentacija sveta u kome mi živimo, poput onog sa kojim je većina nas kao deca mogla da se upozna kroz razne basne.
Stavnovnici ovog specifičnog Blacksad univerzuma su životinje, ili tačnije bi bilo reći ljudi koji su prema svom karakteru prikazani kroz sterotipne predstave koju imamo o raznim životinjskim vrstama.
Tako recimo, svi policajci su predstavljeni kao psi i to nemački ovčari ili lovački psi, dok su zlikovci obično gušteri, aligatori, zmije i slična stvorenja ne baš tako omiljena među ljudima.
Sam Blacksad je crni mačor, osoba koja se uvek dočeka na svoje noge i koja ne preza da gurne nos tamo gde ne treba, osoba koja ne traži nevolje već nevolje nalaze nju. Njegov verni pratioc ili sidekick je Weekly, novinar predstaljen kao lasica, i koji je često glavni izvor komičnih momenata u mračnim i ozbiljnim temama koje dominiraju ovim stripovima.
Detektivski petparački romani iz polovine prošlog veka su umnogome imali uticaja na kreiranje lika Johna Blacksada, sveta u kome se on kreće, kao i narativ svake od priča.
Zbog velike popularnosti ovih romana u tom periodu, dobar deo njih je veoma brzo bio ekranizovan, upoznajući nas sa nekim od nezaboravnih filmskih karaktera poput Sama Spadea ili Phillipa Marlowa. Kao i u svakom dobrom noire romanu ili filmu i ovde je fokus na misterijama kroz koje se provlače prelepre devojke (ženski likovi u ovim stripovima, posebno oni glavni imaju znatno više ljudskih vizuelnih karakteristika od muških), nasilje i tragedije.
Prvi strip u ovom serijalu „Somewhere Within The Shadows“ objavljen je 2000.godine. Blacksad istražuje smrt poznate glumice, kojoj je on na početku njihovog poznanstva bio telohranitelj dok je njihova veza sa vremenom postala znatno intimnija. Diaz Canales je kroz svoje priče uspeo da se osvrne na razne problema koji jendako muče moderno društvo, kako u 50im gde je smeštena radnja Blacksadovih avantura, tako i u vremenu u kome živimo.
Tako da pored tipičnih noire kriminalaca, Blacksad dolazi u sukobe sa korumpiranim političarima i binismenima ali i belim rasistima u drugoj epizodi ovog serijala „Artic Nation“. Pored problema rasne segragacije i rasizma, ova epizoda slika i ekonomsku depresiju, seksualnu represiju i perverziju a sve u cilju osvetljavanja raznih predrasuda i socijalnih anomalija koje su skrivene ispod naizgled savršenog društva, što ako pažljivo i iskreno pogledamo može se pronaći i u današnje vreme.
U „Artic Nation“ Blacksad se nađe usred slučaja u kome se sukobi sa pripadnicima rasističke organizacije Artic Nation, čiji su svi pripadnici imaju belo krzno. Jasno je na šta aludira ovakva podela, ali upravo svet koji su kreirali Diaz Canales i Guarnido i predstavljanje ljudskih karaktera kroz slike životinja ukazuje na svu glupost rasizma.
„Red Soul“ je smešten u period McCarthyjevog lova na veštica, tačnije na komuniste, dok u epizodi „Silent Hill“ odlazi u Nju Orleans u potrazi za nestalim dzez muzičarom. Upravo u ovoj epizodi do punog sjaja dolazi još jedan fantastičan aspekt ovog stipa a to je crtež Junajoa Guarnida.
Na prvi pogled može se uočiti sličnost likova u Blacksadu, sa onima koje imamo prilke da vidimo u Disneyevim crtanim filmovima, i to nije slučajno.
Guarnido je godinama bio glavni animator u Disneyevom studiju u Evropi i i bio je glavni karaktner animator u Disneyevom hitu „Tarzan“ iz 1999.godine. Facijalne ekpresije i detaljna muskulatura likova stvaraju živopisne karaktere koji se kreću po tankoj liniji između animiranih i onih realističnih. Guarnido uspeva da svojim crtežom predstavi karakterne osobine likova kroz detalje osobene za njihove životinjske reprezente.
Sam Guarnido teži da reflektuje prljavu i mračnu realnost kroz jasne linije i detaljne crteže vodenim bojama. Sa svakom epizodom Guarnidov rad je sve bolji, i upravo u epizodi „Silent Hill“ on u potpunosti briljira. Mračne predele tipične za noire ostvarenja u ovoj epizodi menjaju bogate, živopisne scene Mardi Gras festivala u Nju Orleansu. Svaka scena i svaki karakter su urađenji do najsitinijih detalja, dok Guarnido promenom tonaliteta boja prati promene raspoloženja u određenim scenama. Česta upotreba stvarnih mesta i građevina daje još dodatnu dozu realističnosti samoj atmosferi koja obavija svaku od epizoda.
Poslednja do sada objavljena epizoda je „Amarillo“ dok su u planu još dve epizode čiji datum objavljivanja još uvek nije poznat.
Blacksad na jedan potpuno nov i svež način obrađuje žanr noire detektiskih romana i filmova i sa potpunim pravom ga možemo nazvati modernim noire remek delom
