Reverend Beat-Man and the New Wave - Blues Trash [2018]
Specifični uslovi su potrebni da bi neko osetio potrebu da počne da propoveda. U slučaju Reverend Beat-Mana, pre bi moglo da se kaže da su za to potrebni... hmmm... prilično "jedinstveni" uslovi. Rođen kao Beat Zeller 1967. godine u Bernu, od trinaeste godine počeo je da snima svoju muziku. Od 1984. godine počeo je da radi pod pseudonimom Taeb Zerfall, one man band, kao neka hibridna mešavina Elvisa Presleya i Die Einstürzende Neubautena, svoj prvi band The Monsters formirao je dve godine nakon toga.
Iako je pokušao da se bavi muzikom na manje više konvencionalan način, sudbina je želela da u Los Angelesu odgleda Lucha Libre rvački šou. Zbog utiska koji je ovo imalo na njega, njegovi nastupi prerastaju u rvačku rock 'n' roll atrakciju. Kupio je Mil Mascaras masku, bokserski šorc, Drakulin plašt i postao Lightning Beat-Man.
U početku rvao se sa sobom i svojom gitarom (u bukvalnom smislu), da bi vremenom osnovao rvački duo sa Pantichristom. Kako je vreme prolazilo, nastupa je bilo sve više i više, do 200 godišnje, da bi alter ego je u potpunosti preuzeo kontrolu nad Zellerom. Lucidnost šoua dostigla je vrhunac na turneji 1998. godine, Pantichrist je slomio šaku a Lightning nos, ruku i uspeo da ostane bez glasa na godinu dana.
Slomljen i bez glasa Beat-Man doživljava viziju (blago potpomognutu) Roberta Johnsona i Screaming Jay Hawkinsa, koji mu kažu da je potrebno da krene drugim putem i da počne da propoveda. Tako je na početku novog milenijuma rođen Reverend Beat-Man, papa Crkve Primitivnog Rock'n'Rolla.
Blues Trash je zamišljen kao studijski session sa iskusnim muzičarima, favoritima za Reverenda u ovom trenutku. On je njima u studiju odsvirao svoje nove pesme jedan put, da bi ih nakon toga ,iz dva pokušaja zajedno snimili, bez proba, kako bi materijal bio svež. New Wave su:
Nicole Isobel Garcia je pevačica meksičkog porekla iz Los Angelesa, koja svira klavijature, bubnjeve i perkusije. Trenutno ona i RBM nastupaju kao duet;
Mario Batković je bosanskog porekla i svira klasičnu i avangardnu harmoniku. Takođe nastupa kao one man band, izdao je solo album 2017. za Invada Records, izdavačku kuću Geoffa Barrowa iz Portisheada, koji je LP i producirao;
Julian Sartorious je bubnjar iz Berna, bavi se uglavnom jazzom i improvizacijom (Sophie Hunger, Colin Vallon Trio, Manuel Troller, Hans Koch, Bruno Spoerri itd.);
Resli Burri je legendarni multiinstrumentalista iz Berna, zajedno sa Beat-Manom i Batkovićem svira u jam bendu, svira u Dead Brothersima i Padent Ochsneru, komponuje filmsku i cirkusku muziku.
Album otvara “I Have Enough”, u klasičnom Reverendovom stilu, ovo je i jedina pesma koju je snimio sam. "I'm Not Gonna Tell You" ima energičan lo-fi punk zvuk, dok je sledeća "Today Is A Beautiful Day" tmurna gothic folk serenada posvećena poslednjem danu u životu. Mračne teme imaju primat na albumu, “Love Is Simply a Dream” peva o razočarenju, depresija je fokus u “Looking Right Through It”, dok “I’ll Do It For You” peva o bezuslovnoj ljubavi. "The White Wolf Is Back In Town" pretvara RBM u Cavea, dok "If I Knew" ima sličan vajb ali mnogo više bluza u sebi. Najmračnija stvar je ubedljivo “Then We All Gonna Die”, industrijal marš, koji kao da je snimljen među ruševinama Aleppa ili nekog sličnog mesta na zemlji gde je smrt sveprisutna svakodnevica. LP zatvara "Lass Uns Liebe Machen", uvrnuta kabare poema, jedan od zaštitnih znakova Zellera, u ovom sastavu dovedena do savršenstva.
Blues Trash izlazi za Reverendovu Voodoo Rhythm Records 20. aprila. Materijal za uništavanje života, a ne samo žurki.
