On the Beach at Night Alone [2017]
On the Beach at Night Alone možda nije najbolji film korejskog autora Sang-soo Honga, ali je iz mnogobrojnih razloga verovatno njegov najličniji.
Jednostavno, njegova dugogodišnja afera sa višegodišnjom saradnicom Min-hee Kim, doživeće veličanstvenu kulminaciju na filmu u kome će glavna junakinja svoju lucidnu i fluidnu narav i temperament uzdići na nivo apsurda, u scenama u kojima pod uticajem vidljivih količina alkohola Kimova prosipa dušu pred prijateljima i poznanicima, što je u svojoj suštini refleksija realnosti odnosa reditelja i glavne glumice.
Da stvar bude još paradoksalnija, Kimova je za svoj performans ovečana Srebrnim Medvedom u Berlinu, što samo govori u prilog tezi o njenoj uverljivosti.
Hongov stilski pristup fabuli okrunjen je permanentnim uticajem legendarnog japanskog autora Jasuđira Ozua (Yasujiro Ozu), što mu je u prošlosti davalo dosta slobode u pogledu samog tempa filma, međutim, bilo je potrebno dosta vremena da kritika i publika prihvate njegov pristup režiji. Nešto slično se dešavalo i sa japanskim autorom Hirokazuom Koreedom.
On the Beach at Night Alone je više nego korektno odrađen posao za čoveka koji ima gotovo manično-fanatiči pristup poslu, da ne upotrebljavam neke stereotipe vezane za azijske autore, a u prilog ovome govori i činjenica da je samo u 2017. imao tri filma.
Iako donekle fragmenatrnog karaktera, On the Beach at Night Alone je efekatan zahvaljujući junakinji i Kimovoj izvedbi, čija karaketrna senka prekriva i usmerava tokove dijaloga, i daje ton fabuli. Komični detalji doprinose atmosferi opšteg apsurda u međuljudskim odnosima, a muzičke sekvence su u skladu sa setnom atmosferom i slikovitim pejzažima, kako Nemačke, tako i Koreje u drugom delu filma.
Verovatno prespor za većinu ljudi koji gledaju na film samo i isključivo kao vid zabave, Hongov pokušaj oblikovanja nekog vida lične umetnosti, svakako ima svoje mesto u hijerarhiji razuđenih žanrovskih frekvencija, a pozivanje na literarni predložak Volta Vitmena (Walt Whitman), iz čije poeme autor uzima naslova, samo doprinosi opštoj gracioznosti.
