Shame [2011]
Steve McQueen transformiše Njujork u univerzalni prostor. Za potrebe filma, bilo je neophodno prikazati nepoznate i promenljive zone ukrštanja ljudi poput aerodroma i tržnih centara koji uglavnom dominiraju u savremenoj kulturi.
Glavni karakter, ovisnik o seksu, Brendon (Michael Fassbender), je rođen u Irskoj ali odrastao u Njujorku i njegova migracija se poklapa sa prethodnim filmom, Hunger, koji je režirao takođe Steve McQueen. Tu postavku iz 80-ih i predele Irske, zamenio je hladnim, bezbojnim apartmanima, poslovnim prostorima i minimalistički uređenim restoranima Njujorka iz XXI veka. Svi ovi prostori nisu namenski okarakterisani, drugim rečima, često ne znamo gde se radnja zapravo odigrava – u Brendonovom stanu ili u hotelskoj sobi. Muzika skladno prati to svojevrsno izmeštanje stvara utisak i atmosferu nekih ranijih vremena, sa npr. Blondie, čije se numere mogu čuti u prostorima gde Brendon izlazi, dok je klasična muzika, tačnije Bah, zastupljen na njegovoj plej-listi dok džogira gradom.
Sem njegove zavisnosti od seksa, kod Brendona je sve generičko i uobičajeno. Njegov posao, koji nije detaljno pojašnjen, neka je kombinacija reklamiranja i marketinga. Reditelj McQueen insistira kroz ceo film na toj ispraznosti i prosto nas tera da poželimo bar neko konkretnije objašnjenje.
Ono što vidimo jasnije od objašnjenja je pornografija, prostitucija i ako ništa od toga ne upali, tri minuta nasamo u nekom toaletu sa Brednonom u glavnoj ulozi. Njegov hard disk je pretrpan pornografijom, sve ostalo postaje nebitno dok ne zadovolji svoju dnevnu dozu. Samo jedna osoba može da ga izbaci iz zatvorenog kruga u koji se pretvorio njegov život. To je njegova mlađa sestra Sisi (Carey Mulligan), koja se neočekivano pojavljuje u njegovom stanu. Njihova veza je delimično detinjasta. Oni se rvu na sofi, gledaju crtaće i to su jedini delovi dana u kojima Brendon može izbaciti seks iz glave. Delovi dana kada neka posebna “čistota” ulazi na mala vrata njegovog života. Ipak, kada njegova sestra dovede njegovog šefa sa posla u stan kako bi se kresnula s njim, on shvata da je i ona deo onog sveta koji bezuspešno pokušava da sputa. Brendon doživljava svojevrsni psihološki slom, koji se odražava i na njegovu seksualnu želju. Kako bi se izvukao iz nastale situacije, on odlazi na trčanje i džogira niz četiri bloka. McQueen je to sjajno zabeležio u jednom predivnom kadru prateći njegovo kretanje kamerom sa strane.
Najjače oružje filma Shame je upravo ono što se ne može objasniti rečima, već doživeti slikama i kadrovima, često u tišini, a to je upravo istraživanje fenomena koji Brendon proživljava i u čijoj osnovi je jedna velika usamljenost. Shame je u isto vreme i ubedljiv i uznemirujući, neka nova vrsta post-traumatskog filmskog doživljaja koji će vas, nadam se, dobro razdrmati.
