The Orville [2017]
Sama činjenica da televizijska mreža Fox stoji iza tv serije „The Orville“ je nešto što u startu nije davalo previše nade da će izaći išta iole pristojno. Fox je poznat da godinama, veoma sistematski ubija svaku tv seriju koja pokaže makar i malo inteligencije ili raznovrsnosti a pritom ne zadobije očekivanu gledanost. Naravno, mala gledanost se može navesti ako adekvatno opravdanje, ali kako onda objasniti na neke od tih serija imaju kultni status nakon, recimo samo jedne sezone. Pa jednostavno, imale su više nego dovoljno kvaliteta a ljudi koji donose odluke u Foxu nemaju ni malo mašte i ne vide dalje od svog nosa, i... moglo bi se još mnogo toga gadnog reći ali bi sve to prelazilo granice opšte pristojnosti.
„The Orville“ bi vizuelno aposlutno po svim stavkama mogao proći kao ostvarenje iz Star Trek franšize, a kako je Seth MacFarlane kreator , glavni scenarista i glavni glumac moglo bi se pretpostaviti da imamo parodiju na ostvarenja iz Star Trek univerzuma. Tako možda i deluje na samom početku ali posle par epizoda jasno je MacFarlane želeo i ostvario daleko više.
Od MacFarlanovog smisla za humor ne možemo pobeći, i to je, manje više, nešto što je već viđeno u njegovim prethodnim ostvarenjima „Family Guy“, „A Million Ways to Die in the West“ ili „Ted“. Komični momenti ponajviše dolaze od linija teksta ili ponašanja glavnih likova koje ni najmanje ne odgovara datom trenutku ili situaciji, ponekad bude zabavno, ponekad je naporno, a najčešće poptuno nebitno.
Sam MacFarlane kao kapetan Ed Mercer ne uliva previše poverenja, makar kada se uporedi sa „velikim“ kapetanima poput Jamesa T Kirka ili Jean Luc Picara, doduše radi bolji posao od Scotta Bakule i njegovog Jonathana Archera, ali sama ideja ove serije nije bila na kreiranju tako jakih ili kompleksnih likova, poput onih na koje smo navikli u „Star Trek“ tv serijama.
MacFarlane svoje karaktere gradi polako, i ako na samom početku oni deluju prilično jednodimenzionalno poput Lt. Gordon Malloy (Scott Grimes) ili Lt.Cmdr John LaMarra (J. Lee), koji su poput nekih samoproklamovanih šaljivdžija koji su zanimljivi i smešni samo sebi i nikom drugom, iz epizode i epizodu MacFarlane polako daje dubinu svojim likovima..
Slično kao i sa likovima i njihove relacije su na prilično bazičnom nivou. Odnos Ed Mercera i njegovog prvog oficira Kelly Grayson, inače njegove bivše žene koja mu je slomila srce prevarivši ga sa plavokožim vanzemljcem Daruliom (Rob Love). Njihov odnos kroz veći deo tv serije svodi se na na njegovo peckanje i podsećanje i nje same i svih u okolini na njeno neverstvo, što vremenom postaje pomalo zamorno čak i za parodiju. Mnogo je interesantniji odnos Lt. Cmdr Bortusa (Peter Macon) i njegovog partnera Klydena.
Bortus i Klyden su vanzemaljci čija se rasa sastoji isključivo do pripradnika muškog pola, a kada se i rodi žensko dete, kao u jednoj od epizoda ono odmah bude podvrgnuto promeni pola jer se biti žena na toj planeti smatra defektom, što pak dovodi do etičkog pitanja, da li treba poštovati tradiciju naroda iako je ona u suprotnosti sa svim civilizacijskim tekovinama modernog društva.
Ovo je samo jedno od od škakljivih pitanja i problema današnjeg modernog sveta kojih se MacFarlane dotakao u ovoj tv seriji i postavljanje i razrada malo ozbiljniih tema je ono što je i najbolje u ovoj tv seriji.
Tokom epizoda MarFarlane se uhvatio u koštac sa nekim ozbiljnim pitanjima poput uticaja, kratkovidosti , verodostojnosti religije i religijskih dogmi i uopšte izneo je veoma zdravu kritiku istih, položaja žena, prihvatanja ili osuđivanja tradicija i načina života koji se kosi sa našim, uticaja socijanih mreža i medija na društvo.
Upravo u ovom aspektu „The Orville“ se približava i sasvim dobro parira „Star Trek“ tv serijama a u određenim momentima čak i briljira, što je ovu seriju učinilo veoma popularnom upravo kod brojnih „Star Trek“ fanova širom sveta
Čak i pored humora koji često i nije toliko smešan, ne može se poreći da MacFarlane nije postavio neka veoma ozbiljna pitanja i dao neke veoma zanimljive poglede na pojave koje muče našu civilizaciju i upravo to čini „The Orville“ tv seriju vrednu pažnje.
